Nekada su za otkrivanje velike političke afere bili potrebni dokumenti, svedoci, dokazi i ozbiljno policijsko istraživanje. Danas je, izgleda, dovoljno videti nekoliko policijskih automobila parkiranih u blizini Gradske kuće i primetiti da neko iz opštinske zgrade iznosi kutiju. I eto afere! Istraga može da počne, društvene mreže već rade punom parom.
Najnovija epizoda ovog svojevrsnog detektivskog serijala odigrala se u Sremskoj Mitrovici, gde je jedan po profesiji korisnik društvenih mreža podelio fotografiju nekoliko parkiranih policijskih automobila u blizini Gradske kuće, uz dramatičnu poruku:
„Javljaju nam ljudi da se neke kutije iznose iz Opštine i da su policijska kola parkirana svuda okolo. Ako neko ima više informacija neka napiše u komentarima ili neka nam prijavi anonimno.“
I tako je, bez ijednog konkretnog dokaza, bez informacije o tome šta se navodno iznosi, ko to radi i zbog čega je policija prisutna, pokrenuta nova mala istraga iz udobnosti fotelje. Kutije su viđene, policijska vozila fotografisana, a zaključak se nekako sam nametnuo. Ostalo je samo da se pronađe krivac, po mogućnosti pre nego što se utvrdi šta se uopšte dogodilo.
Naravno, društvene mreže nisu razočarale. Umesto da se povede ozbiljna rasprava o navodnom iznošenju dokumentacije, usledili su komentari u kojima su korisnici ismevali ovakvu konstrukciju. Pojedini su autoru poručili da bi mu dobro došao pregled u specijalizovanoj ustanovi, dok su drugi na duhovit način ukazivali na apsurdnost pokušaja da se od nekoliko kutija i parkiranih automobila napravi politički triler.
Čini se da je u novoj disciplini društveno-mrežnog aktivizma dovoljno da neko iz javne ustanove iznese kartonsku kutiju, odnese džak ili premesti nekoliko fascikli, pa da se odmah aktiviraju dežurni istražitelji. Nema veze što se možda iznosi stari kancelarijski materijal, arhiva, oprema ili nešto sasvim uobičajeno. Za svaki slučaj, treba fotografisati, objaviti, alarmirati javnost i pozvati građane da anonimno dostave informacije. U eri digitalizacije, kada se dokumentacija sve više čuva elektronski, izgleda da je najveći strah pojedinih internet-istražitelja da će neko krišom odneti upravo onu jednu kutiju koja će zauvek promeniti političku istoriju grada.
A policijski automobil? On je, naravno, dodatni dokaz! Jer, ako je policija negde parkirana, mora da se događa nešto spektakularno. Mogućnost da policija obavlja redovne poslove, obezbeđuje neki događaj ili postupa po sasvim drugom razlogu očigledno ne zaslužuje da pokvari dobru teoriju zavere.
Problem nije u tome što građani postavljaju pitanja, prate rad javnih institucija ili zahtevaju transparentnost. Naprotiv, to je poželjno i neophodno u svakom demokratskom društvu. Problem nastaje kada se sumnja predstavlja kao činjenica, a obična fotografija kao dokaz nečega što niko nije ni pokušao da proveri. Ako neko ima saznanja o nezakonitom iznošenju dokumentacije, postoje institucije kojima to može da prijavi. Ako postoje dokazi, treba ih objaviti. Ali pozivati javnost da nagađa na osnovu fotografije policijskih automobila i neodređene priče o nekakvim kutijama više liči na takmičenje u proizvodnji panike nego na građanski nadzor.
Možda bi zato bilo korisno uvesti i novi protokol za ovakve situacije: pre nego što se oglasi uzbuna, proveriti šta je u kutiji, šta je u džaku i zbog čega je policijski automobil parkiran na određenom mestu. Jer, ako ovako nastavimo, uskoro će i radnik koji iz opštine iznosi staru tastaturu morati da računa na to da će završiti u ulozi glavnog osumnjičenog u najnovijoj blokaderskoj internet-istrazi.
A ako se jednog dana ispostavi da je u kutiji zaista bila samo stara kancelarijska oprema, biće to verovatno najveće razočaranje za dežurne lovce na afere.
U međuvremenu, građani mogu mirno da spavaju. Kutije se i dalje iznose, džakovi se i dalje nose, a policijski automobili, verovali ili ne, ponekad se parkiraju i bez političke pozadine.
(M. Milivojević)