Bol u vratu i leđima – uzroci, posledice i lečenje

0
706

Muče vas bol u vratu ili bolovi u donjem delu leđa? Često tražite na Google-u odgovor na ova pitanja?

A da li ste znali da 80% ljudi bar jednom u životu ima bol u vratu ili bol u donjem delu leđa? Kladim se da niste znali da se većini vaših poznanika javio bol u leđima bar jedan put u životu. Pitate se sigurno pa kako je taj bol u vratu i bol u donjem delu leđa tako česta pojava?

Odgovoriću vam kao lekar, specijalista fizijatar koja se bori sa ovom dijagnozom kod svojih pacijenata dugi niz godina.

Ova tema je i mene zainteresovala sa razlogom pre devet godina kada je moj suprug prvi put rekao da ga je nešto u leđima preseklo i da ne
može da ustane. Tako je sve i počelo.

Bila sam na specijalizaciji iz fizikalne medicine i rehabilitacije kada  smo iscrpili sve fizikalne procedure u tom trenutku dostupne i nekako se u tom trenutku rešili bola. Međutim bol se ponovo javila nakon godinu dana i tada smo uradili magnetnu rezonancu lumbalne kičme i shvatili da je problem ozbiljniji.

Lumbalni deo kičme mog supruga koji je tada imao 39 godina je bio stariji za 20 godina kako mi je koleginica radiolog objasnila koja je pogledala nalaz. U tom momentu se pitate pa kako? Šta sada?

Kao sportista koji je uvek trenirao mislio je da se to njemu ne može desiti. Kao i većina mojih pacijenata. Kako jedan pacijent reče baš danas:

Moj tata ima sedamdeset godina i može da radi teže poslove od mene , a ništa ga ne boli.” Upravo tako, svakome može da se desi bol u vratu i bol u leđima i nema pravila. 

Godine nisu bitne jer mi dolaze u ordinaciju i mlađi i stariji i muškarci i žene. Ono što je za sve njih isto je da uvek kasne sa pregledom, trpe bolove par meseci, neki i par godina, a degenerativni proces na pršljenskim diskovima napreduje i samo se čeka jedan pogrešan pokret kada će živac odgovoriti na pritisak koji mu je napravio izmenjeni disk.

Naša kičma tokom procesa starenja se menja, diskovi koji su kao amortizeri između pršljenova vremenom gube vodu i tako postaju tvrdi a kičma manje savitljiva. Mišići koji drže diskove na svom mestu su mali i da bi bili jaki i obavljali svoju funkciju treba da ih aktiviramo vežbama za jačanje posturalnih mišića. Naravno da to osoba koja ima problem sa kičmom ne radi nego vežba velike grupe mišića koje nemaju ulogu u stabilnosti kičme.

Ali problem počinje mnogo ranije, još u detinstvu kada deca imaju lošu posturu, loše držanje i iskrivljenu kičmu. Roditelj pomisli da će se “to” samo ispraviti kada dete poraste, da će se popraviti sve na bolje, a baš nasuprot tome se dešava da je manjak fizičke aktivnosti u detinstvu i adolescenciji jedan od glavnih faktora za lošu posturu i bol u vratu i bol u donjem delu leđa kada odrastemo.

Dolaze roditelji sa decom, uradimo pregled, preporučim vežbe a roditelj kaže:

Vežbat ćemo na raspustu kada imamo više vremena”. Ne vredi priča da si trebao početi sa vežbanjem juče, a ne za par meseci. Nakon par godina ponovo dođe dete na pregled i vidimo i ja i roditelj da se držanje tela nije popravilo, da su sada problemi i skolioza i kifoza i onda se pitamo kako sada dalje, šta sada da radimo?

I ne bi oni ni tada došli nego se dete od 13 godina sada žali da ima bol u leđima. Deca previše vremena provode sedeći pred računarima, nemaju dovoljno fizičke aktivnosti, često imaju deformitet stopala tzv.”planta pedis ili ravna stopala” i tako mogu reći da ispune sve uslove da se javi bol u vratu i bol u donjem delu leđa u budućnosti.

A sad se pitate pa šta je sa decom koja se bave sportom, kako oni imaju loše držanje i krivu kičmu. Odgovor je u svakodnevnom povijenom položaju tela, sedenju i sport kojim se bave nažalost ne jačaju svoje posturalne mišiće. Postoje sportovi koji još više potpomažu nastanku bola u leđima. Rukomet, tenis, dizanje tegova su samo neki od sportova koji usled čestih rotacija ili opterećenja kičme troše međupršljenske diskove, a taj proces dovodi do stanja bola u vratu i bola u donjem delu leđa.

Pogledajte koliko je profesionalnih sportista operisalo kičmu, prestalo da se bavi profesionalnim sportom jer je kičma rekla : “Ja ne mogu više!

Ono što sam primetila kada mi dođu pacijenti u ordinaciju je da postoje određena zanimanja kod kojih se češće javlja bol u vratu ili bol u donjem delu leđa. Bol u vratu češće imaju žene koje rade za šivaćom mašinom, frizerke, računovođe koji rade za računarom ili porodilje koje decu nose u naručju.

Bol u donjem delu leđa je češći kod žena koje obavljaju poslove u kojima je tijelo u polusagnutom i sagnutom položaju, npr. poljoprivredni poslovi, čišćenje ili podizanje tereta. Bol u vratu češće imaju muškarci koji rade kao programeri, automehaničari, hirurzi i sva zanimanja kod kojih je položaj glave ispred tela i pogled ka dole.

Kod muškaraca koji imaju bol u leđima najčešće su to vozači autobusa, kamiona, komercijalisti i trgovački putnici koji provode veliki broj sati vozeći auta.

Šta učiniti kada se po prvi put javi bol u vratu ili bol u donjem delu leđa? Osnovno je u prvoj akutnoj fazi mirovanje, jer će se na taj način izbeći povreda živca i bol u vratu i bol u leđima koji nastaje usled pokretanja vrata i trupa. Preporuka je popiti nešto od analgetika, lekova protiv bolova i miorelaksante, lijekove za opuštnje mišića.

Ako se bolovi ne smire u dva do tri dana svakako trebate pregled lekara specijaliste fizijatra koji će na osnovu kliničkog pregleda odlučiti koji su modaliteti lečenja najbolji za vas i vaš problem koji imate. Često u praksi preporučim u ovoj akutnoj fazi uz fizikalnu terapiju i kortikosteroidne lekove čiji je zadatak da smanje upalni proces na živcu koji je prignječen, ali dešava se da ni kortikosteroidi ne mogu uvijek da pomognu.

To je prvi znak da treba uraditi magnetnu rezonancu vratne ili lumbalne kičme u zavisnosti gde se bol javio.

Često se pacijenti muče godinam, a da nisu uradili ovaj pregled koji je neophodan kako bismo mogli nastaviti dalje lečenje. Na osnovu magnetne rezonance se vidi na kom nivou kičme je problem, koliki je problem i da li je pacijentu potreban neurološki pregled ili pregled neurohirurga u slučaju da je potrebna operacija kičme.

Osamdeset posto pacijenata nije za operaciju i može se vrlo uspešno fizikalnom terapijom riješiti bol u vratu ili bol u donjem dijelu leđa. Najbitnije je krenuti na vreme sa fizikalnom terapijom, jer čekanjem se gubi dragocijeno vreme koje utiče na stepen oštećenja živca koji je izazvao bol u vratu ili bol u donjem delu leđa. Fizikalnom terapijom se smanjuje napetost u mišićima, poboljšava cirkulacija i regeneracija tkiva koje je oštećeno i tako se smanjuje bol u vratu ili bol u donjem delu leđa.

Dekompresijska terapija je jedna od fizikalnih terapijskih procedura koja se pokazala sigurnom i bezbolnom metodom lečenja koja pomaže kod bola u vratu ili bola u leđima, a koje je uzrokovala diskus hernija. Prilikom protruzije diska u vratnoj ili lumbalnoj kičmi dolazi do pritiska diska na živac koji pripada tom nivou kičme i taj pritisak izaziva bol kod pacijenta.

Dekompresijskom terapijom se protruzirani disk vraća u svoje ležište i na taj način se živac oslobodi pritiska koji mu je stvarao degenerisani disk, a bol nestaje. U razgovoru sa koleginicom koja radi dekompresijku terapiju u Beogradu došle smo do zaključka da je nakon 10 dana dekompresijske terapije najbolja opcija da pacijent radi jedan puta mesečno dekompresijsku terapiju kako bi održao željeno stanje bez bolova.

Da li ste znali da američki piloti nakon svakog prekookeanskog leta koriste dekompresijsku terapiju kako bi rasteretili svoju kičmu i preventivno smanjili mogući bol u vratu i bol u leđima?

Kičma je jedan organ-sistem koji zahtijeva pažnju i održavanje, a kada se javi bol u vratu i bol u leđima najbitnija je fizikalna terapija i individualno vežbanje prilagođeno pojedincu.

U sklopu fizikalne terapije vežbe se uče i rade kako bi nakon fizikalne terapije pacijent nastavio sa vežbama u kućnim uslovima.

Pitaju me često pacijenti na kontroli, do kada da radim vežbe? Moj odgovor je uvijek isti. Vežbajte do kraja svog života ako želite da nemate bol u
vratu ili bol u donjem dijelu leđa. Redovno svakodnevno vežbanje bar 30 minuta će vam pomoći da posturalni mišići održe pršljenske diskove na svom mestu, da ne dođe do protruzije diska što za posljedicu onda može imati  pritisak na živac i bol u vratu koji se širi duž ruke ili bol u donjem delu leđa koji se širi duž noge.

Kroz dugogodišnji rad sa pacijentima koji imaju bol u vratu ili bol u donjem delu leđa iskustvo nam je pokazalo da su dva modaliteta vježbanja najbolja DNS i SCHROTH terapija.

DNS terapija

DNS ili dinamička neuromuskularna stabilizacija je funkcionalna metoda rehabilitacije i prevencije, koja ima za cilj aktivirati prirodni stabilizatorski sistem tela tzv. CORE, kroz principe motornog razvoja. DNS vežbama se aktivira inherentni stabilizatorski sistem za ponovno uspostavljanje urođenih neuromuskularnih puteva, koji se tokom godina gube. Kroz ponovno uspostavljanje tih puteva, pacijenti vraćaju svoje pravilne i
bezbolne biomehaničke funkcije.

DNS rehabilitacija je strategija čija načela imaju korene u neurofiziologiji, motornom razvoju deteta prilikom uspostavljanja stojećeg stava tj.uspravljanja oko prve godine života i kontroli i refleksnoj lokomotorici. Nervni sistem bebe počinje sazrevati i njena postura i obrasci kretanja razvijaju se međusobno povezano. Ispravni obrasci kretanja čvrsto su ugrađeni u nervni sistem, što znači da zdrave bebe ne moraju učiti kako se
pravilno razvijati. Iz tog razloga, specifični obrasci kretanja i redosled u kojem se pojavljuju su uvijek prisutni kod većine dece u razvoju.

Razvoj stabilizacije kičme postiže se odgovarajućom funkcijom dijafragme i karličnog dna kao i intra-abdominalnim pritiskom. To se događa prirodno tokom razvoja novorođenčadi i dojenčadi i bitan je element jer dovodi do još jedne prekretnice gde beba može započeti proces okretanja. Kako razvoj napreduje, posturalno sazrevanje omogućava pravilan oblik kostiju i centriranje zglobova.

Centriranje zglobova podrazumijeva mehanički razvoj kroz pokret. Pre bilo kakvog ciljanog kretanja, moraju se aktivirati određeni mišići stabilizatori koji su odgovorni za zdravu posturu. Mišići stabilizatori moraju olakšati pravilno kretanje celog lanca ili će kretanje postati kompenzovano drugim mišićima čija primarna funkcija nije stabilizacija.

Stabilizacijski mišići su “izdržljivi”, otporni na zamaranje, dok se primarni mišići kretanja zamaraju prilično brzo. Mišići kretanja koji prisilno preuzimaju ulogu stabilizatora mogu postati preopterećeni i posledica je da pokreti koje oni rade neće biti učinkoviti, a telo neće imati potreban balans i stabilnost. To će dovesti do nestabilnosti kičme usled preopterećenja diskova i zglobova kičme.

Nestabilnost kičme može se manifestovati na mnogo različitih bolnih problema i upravo je to koren većine dijagnoza. Zato su vežbe po konceptu DNS-a odlične za aktivaciju mišića stabilizatora kičme. Vežbe se rade sa fizioterapeutom koji ima licencu za DNS terapeuta i rade se individualno, a zatim se mogu raditi u malim grupama.

SCHROTH terapija

SCHROTH kineziterapija je drugi modalitet vežbanja koji se pokazao uspešan kod bola u leđima. Šrot terapija predstavlja najsveobuhvatniji metod lečenja tačnije vežbanja koji se koristi u tretmanu skolioza (iskrivljene kičme u jednu stranu) i kifoze (povijena leđa ka naprijed). Šrot terapija koristi vežbe 3D dizajnirane da zaustave progresiju kifoskoliotičnog držanja i poboljšaju generalni kvalitet života.

Cilj Šrot vježbi je derotacija, ispravljanje i stabilizacija kičmenog stuba u 3D
trodimenzionalnoj ravni. Šrot terapiju kod problema bola u leđima preporučujemo kod odraslih koji imaju loše držanje, kifotično držanje ili skoliozu koja je i dovela do bola u leđima. Korekcija i derotacija kičmenih pršljenova se radi uz Šrot vježbe i ovim vežbama se ublažavaju i eliminšu bolovi, jača vitalni kapacitet pluća, a to sve poboljšava držanje tela i posturu.

Verujem da ste čitajući ovaj tekst ozbiljno shvatili vaš bol u vratu ili bol u donjem delu leđa. Bol u vratu i bol u donjem delu leđa je čest, ali prevencijom možete sprečiti da vi imate ovaj problem.

Najbitnije je obratiti pažnju na položaj tela prilikom sedenja i rada, baviti se fizičkom aktivnošću koja je pomoći vašoj kičmi kao što je pilates. U slučaju da već imate bol u vratu i bol u donjem delu leđa najbitnije je što pre postaviti tačnu dijagnozu od strane lekara specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije i što prije početi sa fizikalnom terapijom.

Mr sc.mr dr Gordana Ljoljić Dolić*

*autorka je specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here