Verujem da znate kakav je u Srbiji red kad je u komšiluku neko slab i s dušom se bori? Ne pušta se glasno muzika, čak se i tiše govori iako je bolesnik u bolnici, naravno iz poštovanja prema zabrinutoj porodici i prijateljima, a ovaj ih ima mnogo, puna ih je Srbija. Bora Čorba je loše i nisam požurio da budem prvi koji će da napiše panegirik, ovo pišem zgađen nekontrolisanim izlivima mržnje ovdašnjih drugosmrdijanskih ništarija koji se nalik hijenama keze i likuju. Neću da im dižem cenu spominjući ih poimence, nevažni su.
Srbi su nekad umeli da cene svoje umetnike, ali su i umetnici to zasluživali, pa je tako jedan Branislav Nušić u Beogradu, a zbog aneksije BiH 1908. na belom konju, ispred kolone demonstranata krenuo na ministarstvo inostranih dela! U istoriji je ostalo zapisano da ga je na ulazu dočekao ministarski momak, izvesni Jovo, koji je pokušao da ga spreči: „Gospodine Nušiću, zar na konju u ministarstvo?“ kao i odgovor najvećeg srpskog komediografa: „More pusti Jovo, nije ovo ni prvi, ni poslednji konj koji ulazi u ministarstvo!„
Još nešto, sin tog Cincarina koji je Srbe zavoleo i od Alkibijad Nuša postao Branislav Nušić, bio je jedan od 1300 kaplara, zvao se Strahinja Ban i poginuo je 1915. u Kolubarskoj bici kao podnarednik srpske vojske.
Nije Bora nigde ujahao na konju, ali pamtim kako je marta 91′ svaki dan do Terazijske česme dolazio, a ispred njega neko išao i nosio srpsku trobojku bez petokrake (!) da bi otpevao Pogledaj dom svoj anđele dok su tenkovi bili pred skupštinom, na par stotina metara. Ko se 96-97′ sprdao s diktatorom i njegovom baba Julom i ceo album Njihovi dani zbog izborne krađe napravio, a onaj je tad mogao da pucne prstima i…? Samo da je to, malo li je.
Moja generacija je odrastala uz Čorbu. Mi jedva tinejdžeri, Borinim glasom i Rajkovom gitarom kao Amorovom strelom pogođeni znali smo sve tekstove i uz gitaru na plaži ili na keju ili u iskopinama na Žitnom trgu ili… Bilo gde, bilo kakva žurka bila je nezamisliva, a da svi zajedno ne otpevamo „Nemoj srećo, nemoj danas“, „Dva dinara druže“, „Neke su žene pratile vojnike“… i naravno „Lutku“. „Otresaš sa suknje lišće i prašinu, stružem s pantalona ostatke od blata„.
Nama, još uvek deci, to je nagoveštavalo nešto o čemu se nije razgovaralo u kući, nije bilo seksualnog obrazovanja po školama, o pornografiji na klik 24/7 da ne govorim, a bili smo premladi za Bukovskog i Henri Milera. Delovalo nam je kao odškrinuta vrata za svet odraslih, a mi smo, kao i svi drugi balavanderi jedva čekali da odrastemo. Korupcija u tadašnjoj državi ovekovečena je vrlo slikovito i u Tesnoj koži, a muzika u filmu, kao i u filmu Laf u srcu bila je sa Buvlje pijace, četvrtog albuma Riblje čorbe… Kasnije dolazi „Pogledaj dom svoj anđele“, a mnooogo pre toga, davne 1972. Bora je bio deo kultne pozorišne predstave „Isus Hrisos superstar“.
U Londonu je tad glavnu ulogu imao Ian Gilan (Deep Purple), u Beogradu Josip Pejaković (Korni grupa). Suncokret sa Biljom Krstić, Goricom Popović i neka mi ove dve dame oproste i vanserijskom Sneškom Jandrljić teško da je ponovljiv, pa grupa Rani mraz u kojoj je pored Bilje Krstić bio još jedan izuzetan pesnik, Đorđe Balašević i za mesec i po koliko su ova dvojica izdržala zajedno, snimili su „Život je more“ i Oprosti mi Katrin“. Snimak s pulske železničke stanice koji pesmi prethodi i koji ko zna zašto još uvek znam naizust: „Ekspresni vlak za Pariz, Pula-Trst-Milano-Torino-Grenobl-Pariz, polazi sa četrnaestog koloseka drugi peron ljevo, ponavljam…„
Preskočio sam Hajduk Stanko i jataci i Anđelija, čuvaj se Turaka, grupu Zajedno sa sve evropskim rekorderom i drugim na Planeti u skoku u dalj, Nenadom Stekićem, koji je s njima povremeno pevao i ko zna šta još, ali neću koncert 1987. u Pozorištu na Terazijama sa Arsenom gde ga prate tadašnji gitaristi Čorbe, Nikola Čuturilo-Čutura i Vidoja Božinović-Džindžer. U publici je i Milena Dravić kojoj Arsen peva Milenu, dok se Bora pred kamerama naliva lozom kao da mu je svaka čaša poslednja. Konferansije im je bio Ršum (!) koji ih je najavio kao dvojicu svojih kolega.
„Ne diraj u tabu teme, 48′-ma, Goli otok,
pevaj kako cveta cveće, veselo žubori potok,
kućica u cveću, trava oko nje,
a ja se pitam dok je gledam, čija li je bre?“
Vas koje zanima, postoji snimak, znate već gde (dok ne uplate za reklamu ništa!) i videćete izvrtanje sistema što bi se narodski reklo „ko čarapu“, a 1987. je, CK i dalje žari i pali. I sad se nađoše neki da ga nazivaju udbašem i kako sve već ne… Da je malo više poštovanja i međusobnog uvažavanja, ovih dana bi se po Srbiji tiše govorilo jer se njen veliki pesnik po svemu sudeći sprema za izlazak na binu i pred publiku pred kojom još jedino bio nije, a svi ćemo kad-tad, pred Strašni sud.
Isti su ko ti, samo se skrivaju bolje, lažno moralni i čedni, pola tebe nisu vredni, zašto da ti kvare san?
Hej, nek o tebi kruže priče šta se sve to tebe tiče? Mirno spavaj.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Branislav Markićević)