Mačvani su poznati kao velike inadžije, pa i kada je u pitanju ljubav prema konjima. Dok se u celom svetu konjarstvom bavi elita, ljudi uticajni u poslovnim krugovima i značajni umetnici, u Mačvi je to preokupacija najširih narodnih slojeva. Na hipodrom u Bogatić, gradiću od svega nekoliko hiljada stanovnika, tokom Božićnih trka, redovno dođe i preko 20.000 posetilaca.
Najpoznatije su, po ciči zimi i ledu, a to je, s ponosom ističu domaćini, samo ovde i nigde više na svetu, trke u sulkama koje, tvrde neki vrlo kvalifikovani svedoci, dolaze da gledaju čak i mrtvi.
Ta priča je krenula nekih davnih godina kada se, u sveopštoj gužvi i larmi, u hiljadama međusobno spletenih razgovora i navijanja za omiljene konje, sasvim razgovetno čuo kratki dijalog dvojice nepoznatih ljudi iz beskrajnog mnoštva posetilaca. Jedan je, kažu upućeni, pitao iznenađeno:
„Jel, bogati, Mileta, ko onomad umre, ti ili tvoj brat?“
Pre nego što će opšti metež prekriti ovaj divan čulo se još samo kako mu Mileta odgovara:
„Bog s tobom, pa ja. Mrtav sam već tri’est godina.“
Dok se njihov razgovor gubio u hiljadama drugih glasova, bilo je i ovoliko dovoljno da se pokrene priča kako u Bogatiću Božićne trke sulkama ne propuštaju ni mrtvi, a postoji i izvestan broj mačvanskih domaćina, ozbiljnih ljudi, koji se kunu da su poznavali dotičnog Miletu još za njegovog života, i da je taj toliko voleo konje da ih ni posle smrti nije zaboravio.
I dok sav ostali pravoslavni svet Božić dočekuje u kućnoj atmosferi, uz bogatu trpezu, Mačvani to čine saborno, u centralnom mestu svoga kraja, veselo bodreći rasne konje dok se viteški nadmeću.
E, to je današnja Mačva, u kojoj je sve kontra sveta, u inat!
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(M. Milivojević/foto: Mačva info))