Imate prijatelja čije vam se ponašanje ne dopada. Smatrate da je odnos prema vama neprimeren, tipa često ne ispunjava obećanja, zaboravlja dogovore sa vama ili ne zadržava za sebe ono što ste u poverenju ispričali.
Kada se ovako nešto dešava često dodjemo u nedoumicu da li da osobi otvoreno kažemo šta nam smeta ili se povedemo za onim da “ćuti i trpi, izgubićeš prijatelja”. Ako ovako postupite, nećete biti fer prema sebi, umanjićete vlastitu vrednost i trpeti odnos koji za vas nije ok.
Treba shvatiti da postoje situacije o kojima imamo različit stav u odnosu na druge aktere iste. Tada se ljudi često odlučuju da se uzdrže od iznošenja vlastitog stava. To rade ne bi li izbegli kritiku od strane drugih ili da bi istu izbegli ukoliko njihov stav ne bi naišao na odobravanje drugih.
Ono što je u ovakvom ponašanju sporno je to da ljudi u obzir ne uzimaju činjenicu da kada kritikuju moraju znati zbog čega to rade, kao i da način na koji to rade može biti konstruktivan. Ukoliko je postitgnuti cilj kritikovanja promena nečijeg ponašanja ili odnosa prema nama, kroz jasno izražavanje argumenata zbog kojih nešto nije u redu, takva kritika je konstruktivna. Međutim, ukoliko kritikom nismo došli do željenog cilja, takva kritika je destruktivna i najčešće dovodi do konflikta izazvanog otporom ili ljutnjom kritikovane strane.
Kako bi se izbegle nedoumice vezane za to da li je kritika na mest ili ne, važno je imati na umu nekoliko činjenica vezanih za konstruktivno kritikovanje.
Ukoliko je kritika konstruktivna ona se obavezno odnosi na ponašanje jer kada se kritikuje osoba to spada u domen uvrede i otpisuje mogućnost ikakve promene, budući da je ponašanje ono što spada u domen promenljivog i podložno je grešci na koju svi imaju pravo. Kada se kritika upućuje, ona bi trebala biti iskazana osobi čije je ponašanje smatrano pogrešnim. Svaki put kada to prenosimo drugima, dolazimo u situaciju da ogovaramo osobu čije nam ponašaje smeta.
Drugoj osobi uvek treba jasno i bez okolišanja staviti do znanja šta nam to u njenom ponašanju smeta. Tako direktno i bez „uvijanja“ izražavamo svoj stav i očekivanja od druge osobe jer kao i uvek, mi ne možemo imati zahtev za promenu tuđeg ponašanja, ali možemo izraziti da promenu ipak očekujemo.
Ono što je možda i najvažnije kada je kritika u pitanju je to da treba izbegtavati samo negativne aspekte čitave situacije jer i kada ponašanje drugoga veoma loše i neprimereno, ne treba otpisati sve realne kvalitete ili dobre osobine drugog. Takođe, kritiku ne treba iznositi tako da druga osoba ima utisak da je vređamo, da smo agresivni i napadni. Ukoliko se obratimo sa poštovanjem i uvažavanjem, preveniraćemo sva neprijatna osećanja, tipa bes, ljutnja, agresija, koje su potencijalni izvori zastoja u komunikaciji i konflikta koji vode u prekid jednog odnosa i distanciranje.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120