Fudbal je u Srbiji oduvek bio najpopularniji sport i pored svih kriza kroz koje su klubovi i reprezentacija tokom godina prolazili. Brojnost navijača i strast koju oni ulažu u praćenje fudbalskih utakmica se ne može meriti ni sa jednim sportom bez obzira na pojedinačne uspehe nekih drugih srpskih sportista. No, fudbal ni kod nas nije samo sport koji se prati zbog lepršavosti igre, taktičkih zamisli, ili vanserijskih poteza igrača. Mnogo je njih koji se klade na njega, i koji su i zahvaljujući uspesima naših klubova i reprezentacija uspeli svoje znanje i dobro da unovče, a svi ti dobri nastupi su povećali i broj uplata u MerkurXtip kladionicama na mečeve naših klubova kako u domaćoj ligi tako i u evropskim takmičenjima.
Pogled kroz istoriju reprezentacije
Sve ovo ima uporište u istoriji fudbala u Srbiji i Jugoslaviji koja od svojih početaka pokazuje da je magija fudbalske lopte još od ranih dana očarala stanovnike ovih područja. Ne samo da imamo klubove koji sada proslavljaju vek i više trajanja, nego se možemo podičiti i reprezentacijom koja je imala priliku da učestvuje i bude treća na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu, 1930. godine u Urugvaju. Takođe, ne bi trebalo zaboraviti ni na uspehe iste te reprezentacije Jugoslavije kao što su osvajanje zlatne olimpijske medalje 1960. godine ili igranje u finalima Evropskog prvenstva tokom šezdesetih godina prošlog veka, ali i na Svetsko prvenstvo 1990. godine, i ispadanje od Argentine u četvrtfinalu.
Fudbalska reprezentacija Srbije
No, od samostalnosti Srbije, najveći uspeh reprezentacije kada je i nada u naš fudbal bila na najvećem nivou je bio plasman i učešće na Svetskom prvenstvu 2010. godine u Južnoj Africi. Atmosfera koju je stvorio Radomir Antić, njegov autoritet i filozofija fudbala uopšte pokazali su da se velike stvari mogu uraditi samo kada postoje vizije ljudi koji su stvoreni za to. Nesrećno ispadanje nakon poraza od Australije teško je palo svim ljubiteljima fudbala, ali i dovelo do novih raspravi oko dometa srpskog fudbala. No, dolazak Dragana Stojkovića Piksija na mesto selektora reprezentacije, istorijska pobeda nad Portugalom, i plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru, podigla je očekivanja kod svih onih strastvenih navijača i ljubitelja fudbala, a kojih je u Srbiji nemali broj.
Klupski fudbal
No, ako ostavimo reprezentativni fudbal po strani, za razvitak “najpopularnije sporedne stvari na svetu” su bitni i rezultati klubova koji su u ovom veku bili na prilično lošem nivou. Uz par bljesaka Partizana, sve se uglavnom završavalo još u kvalifikacijama uz nadu da će sledeća godina biti bolja. Jedna od činjenica je i da su mnogi igrači odlazili iz naših klubova jedva napunivši osamnaest godina smatrajući da će u inostranstvu imati više prilike da se formativno razvijaju. No, sve ovo se promenilo u poslednje četiri godine zahvaljujući plasmanima Crvene Zvezde u grupnu fazu Lige šampiona, ali i ulaskom Partizana u Ligu Evrope i Ligu konferencija.
Omladinske škole
Uspesi naših klubova u Evropi, i bolja pozicioniranja za budućnost koja će im omogućiti učešće u najelitnijim evropskim fudbalskim takmičenjima bez kvalifikacija i dalje ne znači da je fudbal na ovim prostorima stao na “čvrste noge”. Kada govorimo o dugoročnijim planovima i strategijama, onda je u njih potrebno ubaciti i mlađe kategorije koje mogu biti odličan oslonac za sve izazove sa kojima će se klubovi i reprezentacija u narednim godinama suočavati. Fudbalske škole Partizana i Crvene Zvezde su bile izdanak vrhunskih talenata, ali se čini da bi se razvoju fudbalera u njima morala posvećivati veća pažnja kako bi imali što bolju osnovu kada krenu u profesionalne vode. Pohvalno je što poslednjih godina i neki drugi klubovi kao što je Čukarički polažu dosta računa u svoje mlađe kategorije, te nemali broj igrača dobija priliku da zaigra i za prvi tim što utiče kako na njihovo fudbalsko znanje, tako i na njihovo celokupno samopouzdanje kao budućih profesionalnih fudbalera.
Razvoj domaće lige
No, za svetlu budućnost našeg fudbala potrebno je i da što više klubova bude razvijeno, i da se kvalitet ne skuplja samo u nekoiicini najvećih. Bitno je i da lokalne sredine i dalje mogu da vide fudbal kao priliku za razvijanje ne samo sportskih nego i drugih infrastruktura, ali i da klubovi konstantno ulažu u “mlade snage” jer će samo tako imati konstantne i kontinuirane rezultate. To znači da je razvitak omladinskih kategorija u manjim sredinama apsolutni imperativ, i da je potrebno privući sve one koji strasno žele da se bave fudbalom da se upisuju u njih. I ne samo to – kvalitetom rada će se omogućiti da oni što duže ostanu u svojim sredinama, i da tek kada stasaju krenu u potragu za boljim uslovima što neće samo značiti bolju finansijsku ponudu u određenom trenutku.
Sve ovo nam govori da fudbal ima dobru perspektivu u Srbiji, i da je potrebno da se trenutno dobre pozicije održavaju i u pravom smeru razvijaju kako bi svi od toga imali koristi, a najviše igrači zbog kojih se fudbal najviše i gleda.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Velibor Živkov)
