U razgovoru sa Alanom Dernom, članom australijsko-srpskog tima koji je proteklog leta učestvovao na arheološkim iskopavanjima na lokalitetu Glac, otkrivamo kako je zbog palate cara Maksimilijana sebe pronašao u misiji približavanja Srbije i Australije i povezivanja mladih iz dve zemlje.
Dr Dern, pored toga što je ukazao na vrednost ovog istorijskog lokaliteta od izuzetnog značaja, kazao je da u periodu koji sledi, želi da dovede svoje učenike iz Sidneja i da ih udruži sa ovdašnjim gimnazijalcima, kako bi zajedno na lokalitetu Glac učili i razmenjivali iskustva.
Zbog čega ste odlučili da održite predavanje mitrovačkim đacima?
– Želim da osete povezanost sa kulturnim i istorijskim nasleđem svog kraja. To je izazov. Zanima me i kako mladi u Srbiji vide prošlost prostora u kojem žive. Moj cilj je da im objasnim zašto mi je priča o njihovom gradu toliko zanimljiva kao nekome ko nije iz Srbije.
U čemu se ogleda važnost srpsko-australijskog projekta Glac?
– Glac je dugoročni projekat koji će trajati više od decenije, povezivati dve zemlje i ostaviti značajno nasleđe. O obrazovnom projektu razmišljam kao o mozaiku. Prvi deo podrazumeva učešće učenika iz Sremske Mitrovice u arheološkim iskopavanjima na leto 2018. i sticanje praktičnih znanja o arheologiji i konzervaciji. Ideja je da 2019. dođu đaci iz Australije i da rade na lokalitetu i budu sa srpskim porodicama. Plan je da razmena u oblasti kulture i obrazovanja bude dugoročna i da na ovoj način učimo jedni o drugima, o istoriji i kulturi.
Zbog čega su australijski istraživači zainteresovani za Sirmijum?
– Zato što se Rimsko carstvo u III i IV veku dosta menjalo i Rim nije više bio epicentar carstva, već je Sirmijum postao mnogo značajniji zbog prisustva vojske u samom gradu i oko njega. Na teritoriji današnje Srbije rođeno je više imperatora nego u bilo kojoj drugoj provinciji, osim na teritoriji današnje Italije. Čak deset u Sirmijumu ili okolini, a jedan od njih je Maksimijan Herkulije za kog vezujemo lokalitet Glac.
Možete li da kažete nešto više o imperatoru Maksimijanu Herkuliju?
– Vladao je od 282. do 285. kao savladar Dioklecijana. Bio je skromnog porekla, od roditelja nadničara i prema anonimnom istorijskom spisu koji se pripisuje Aureliju Viktoru, sagradio je palatu na mestu u kojem je rođen, van gradskih bedema Sirmijuma. Na vlast je došao napredujući u vojnoj službi. Za rimske careve, naročito one skromnog porekla, bilo je važno da naglase status i moć što se uobičajeno činilo izgradnjom monumentalnih palata u svoju i slavu porodice. Tako je na poljima gde su radili njegovi roditelji, podigao veličanstveno zdanje. Pretpostavka je da je objekat koji iskopavamo na Glacu Maksimijanova palata.
– Osim istorijskog spisa koji sam napomenuo, veličina lokaliteta ukazuje na to da nije u pitanju bilo kakva, već velelepna građevina. Pretpostavljamo da je reč o carskoj palati i na osnovu nađenih luksuznih materijala od kojih je građena, skupocenog mermera, purpurnog i zelenog porfira. Purpurna boja je obeležje careva i purpurni porfir se jedino koristio za izgradnju carskih palata.
Jeste li još nešto pronašli na lokalitetu Glac?
– Prelepe mozaike sličnih motiva kao u Carskoj palati u Sirmijumu, a jedan od njih je Solomonov čvor. Zatim fragment mermerne skulpture, šaku koja nešto drži i verovatno je to božanstvo Herkul koji je često prikazivan kako drži štap. Maksimijan je imao nadimak Herkulije, pa verujemo da skulptura predstavlja njega. Imali smo sreće da na lokalitetu nije građeno, već je korišćen kao poljoprivredno zemljište tako da smo već na metar dubine pronalazili delove nasleđa od pre mnogo vekova. Iskopavanjem polako otkrivamo prostorije građevine, ali još uvek nemamo potpunu sliku kako je nekada izgledala.
Ukazuje li nešto da su na tom području živeli i drugi narodi?
– Prema onome što je nađeno, živeli su Germani čije prisustvo dokazuje germanski grob. Ima tragova paljenja i uništavanja, pa mislimo da je bilo sukoba i borbe za teritoriju, a nađeni su ostaci keltske keramike iz perioda pre rimskog prisustva i vizantijski novac iz doba cara Justina II.
U čemu se ogleda saradnja srpskih i australijskih stručnjaka?
– U projektu su obe strane jednaki partneri. Sve što radimo, bilo da je reč o obrazovnom programu ili naučnom istraživanju, u saradnji je sa
institucijama. Inače, naša saradnja se odigrava na više nivoa: između institucija, eksperata, studenata, od naredne kampanje i đaka iz Srbije, a zatim i iz Australije. Dodao bih i saradnju sa dijasporom kao četvrti nivo.
Kakva je saradnja sa srpskom dijasporom?
– Vrlo su zainteresovani za ovaj projekat. Proveli smo dosta vremena sa zajednicom Srba u Australiji, održali dva predavanja o rimskom nasleđu i samom projektu i videli da oni imaju jak osećaj pripadnosti Srbiji. Neki su nam kazali da su fascinirani projektom. Mislim da je jedan od razloga interesovanja dijaspore koja se često sastaje u sidnejskom Bonirig sportskom klubu, taj što iz Srbije dolazi jedna lepa priča, primer jedinstvene i uspešne saradnje koja će se nastaviti dugi niz godina.
Zanimljivo je da je u australijskom delu tima jedna Srpkinja.
– Da, Jelena Šarović koja je poreklom iz Niša. Njoj je bilo posebno drago što je mogla da dođe u zemlju iz koje potiče i da radi na lokalitetu Glac. Jelena je ne samo savršen primer veze i saradnje naše dve države, već i dokaz da se dijaspora na ovaj način vraća u Srbiju i da joj uzvraća svojim znanjem.
Dr Alan Dern je rođen 1969. godine u Sidneju, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na odseku istorije na sidnejskom Mekveri Univerzitetu, a doktorirao na Oksfordu s temom kasna rimska istorija. Pored toga što je profesor istorije u gimnaziji u Sidneju, on je i počasni istraživač sidnejskog univerziteta i član tima projekta Glac.
D.Dekić/http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/680343/Car-Maksimijan-izbrisao-granice