Dd ste je sreli u Knez Mihailovoj ulici, u centru Beograda, pomislili biste da radi u kancelariji neke modne agencije. Lice kao sa naslovnice popularnih časopisa. Jelena Zakonović (36) ne korača manekenskim pistama, već prizvodnim halama topionice i valjaonice železare u Sremskoj Mitrovici. Ona je generalni direktor firme sa oko 600 zaposlenih, mahom muškaraca.
Ali, nije samo prvi čovek u „muškoj“ firmi. Ona je i doktor ekonomskih nauka i majka dvojice sinova, od pet i 12 godina.
– Pripremam monografiju o istraživanju i korišćenju mineralnih sirovina u Srbiji – kaže nam kroz osmeh, dok hodamo između koturova čelika u mini – železari „Metalfer stil mil“. – Rudarstvo je moja velika ljubav, na tome se i zasnivala moja doktorska disertacija.
Na njenom licu nema umora. A, svako jutro ustaje u cik zore. Seda u auto i iz Beograda, kroz vojvođansku ravnicu jezdi ka proizvodnim halama. Jelena je za volanom. Nema vozača. Tih sat i nešto, sluša muziku, opušta se i priprema za stresan i naporan dan. U glavi prebira šta sve treba da se uradi. Od njenog angažovanja mnoge porodice zavise. Nijednog trenutka to ne zaboravlja.
– Trenutno pohađam kurs liderstva na Harvardskoj biznis školi – priča nam Jelena. – Usavršavam se gotovo svakog dana, jer tako mora. U železari se radi u tri smene, sedam dana u nedelji. Trudim se da gotovo sve obiđem, popričam sa ljudima, vidim gde se pojavio problem.
Ova sremska železara jedina je ovakve vrste na Balkanu. Njihovi proizvodi su napravljeni isključivo od sekundarnih sirovina. Od otpada su sačinjene, za građevince vredni artikli, koji se jedini proizvode u Srbiji.
– Jedina smo domaća proizvodnja sa tri proizvoda, bez čega nema građevine, visoke i niske gradnje, mostova, tunela – s ponosom nabraja ova mlada žena. – Reč je o čeličnim gredicama koje se valjaju u tri proizvoda – rebrastom betonskom čeliku u šipkama, rebratstom betonskom čeliku u koturu i toplo valjana čelična žica.
Za laike ove reči imaju malo značenje. Ipak, za ljude u građevinarstvu proizvodi ove železare su osnova za rad. Svesna je toga naša sagovornica. Zato problema ne sme da bude. Sve što naprave, za dan se proda domaćim firmama. Ne sme da bude zastoja. Jer, u ovom trenutku Srbija je veliko gradilište!
– Kada sam postala generalni direktor malo je reći da su mnogi bili šokirani – prepričava nam Jelena svoje prve dane direktorovanja. – Ja se pak nisam uplašila. Širom otvorenih ruku sam prihvatila ovaj izazov i rešila da se uhvatim u koštac sa njim. Zaposleni su me posle prvobitnog šoka i nepoverenja divno prihvatili, učila sam svakog dana, kao i sada i strahovi su nestali, a u njima je raslo poverenje.
Proizvodnja je živa stvar, problemi su često dešavaju i zato Jeleni Zakonović telefon ne prestaje da zvoni. Istog časa odlazi u neku od hala. Bilo kakav zastoj može da dovede do kašnjenja u isporuci proizvoda. To se rešava ekspresno.
Kada je, posle devet godina rada u železari, dobila ponudu da bude generalni direktor, nije mnogo znala čak ni o nazivima pojedinih alata, procesima… Na dogovorima i sastancima često nije znala o čemu govore, terminologija joj je bila nepoznata.
– Svaki čas sam utrčavala u hale i pitala radnike o čemu se priča, kad pominju spojnice, rolnice, kutije… – priča nam kroz osmeh. – Tražila sam da vidim, da mogu to sve vizuelno da sebi približim i razumem. Sada znam svaki ćošak i topionice i valjaonice.
Kada priča o brojkama sva se zarumeni od uzbuđenja. Priča nam koliko su čeličnog otpada sakupili, koliko su istopili i napravili nove proizvode. Ova firma je krajem prošle godine dobila i vredno priznanje „Čuvarkuća“.
Najviše slobodnog vremena Jelena Zakonović provodi sa svojom decom. Kad ih uspava, uglavnom planira sledeći dan u železari, ali stigne i da pročita po neku knjigu.
– Dešava mi se da čitam i po dva štiva u isto vreme – kaže nam kroz smeh. – Evo sad završavam jedan roman, ali privodim kraju i čitanje o početku klerikalizma. Sve me interesuje. U mojim se rukama često nađe i stručna literatura o rudama i mineralima.
U poslednje vreme u bioskopu, koji obožava, uglavnom gleda dečje filmove. Pozorište, kao i moda, njene su velike ljubavi, za koje često nema vremena. Ipak, stigne da isprati i premijere, kojih doduše sada zbog situacije sa koronom i nema, a sa modnih portala „krade“ savete o odevanju i nezi.
– Obožavam svoj posao. I svoj život. I mogu slobodno da kažem i da sam srećna – govori nam na kraju ova ponosna i prelepa dama dok nas ispraća sa kapije železare, sa šlemom u ruci.
(Zagorka Uskoković/novosti.rs / foto: Ž. Knežević)
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
