Ceo Laćarak plakao na sahrani supružnika stradalih na pruzi

0
27196

Nebojša (48) i Željka (39) Milosavljević iz Laćarka, koji su nastradali kada je u subotu voz naleteo na automobil u kom su bili sa sinovima (11) i (8) u mestu Zminjak, sahranjeni su u Laćarku. Na večni počinak ispratili su ih mnogobrojna rodbina, prijatelji, kolege, ali veliki broj komšija.

Na sahrani nisu bili sinovi, koji su još u bolnici i ne znaju da su im roditelji poginuli. Opelo na sahrani služila su tri sveštenika, a tuga i suze krenule su svima kada su kovčezi izneti ispred kapele.

Neško, sine, što nas ostavi. Što ostavi decu svoju, brata, sestru, sestričinu… Što ostavi roditelje svoje… Umesto ti nas da ispraćaš, mi pratimo tebe. Jao, sine – tugovao je Nebojšin otac od bola nad sandukom sina.

Oprostio se starac iscrpljen od bola i od snaje. 

Rodila si nam unučiće, ostavi nam siročiće. Ko će snajo naša da ih gleda, da im pomaže domaći da rade? Ko će na roditeljske sastanke da im ide?Što se snajo ne javi, zašto Nešku ne pomože da nam se živi vratite?– pitao je suznih očiju i glasom punim tuge nesrećni čovek ali odgovora ni od koga.

Nakon nekoliko trenutaka oko sto ljudi, koliko ih je bilo prisutno, a koji su stigli sa svih strana od Podujeva preko Sremske Mitrovice do Bosne sa maskama preko lica, pognute glave krenuli su za kovčezima bračnog para do njihove večne kuće.

Očiju crvenih od  plakanja uz pomoć rođaka išli su i Željkini roditelji i rođaci.

Željka ćeri kuda ideš, gde te pratim muko moja? Ko će deci da ti kaže da vas nema više? Kako njima da objasnimo? Jao sine zašto? – jaukala je slomljena od bola Željkina majka.

Pre nego su kovčezi spušteni u raku potresni govor je održala Nebojšina i Željkina prijateljica. 

Svakog trenutka čekam da se pojavite i kažete da je ovo ružan san. Svojom dobrotom ispunjavali ste srca Neci i Aci, ali i svima oko vas. Ovde smo da vas ispratimo na put sa zvezdama sa kog će vaša deca a i mi sa njima očekivati da nas čuvate i bodrite kada je najteže. Pogotovo kada vaša deca poleknu, jer sada ste vi njihova najsjajnija zvezda koja će im obasjati put. Vi ste sada njihovi anđeli čuvari – čitala je prijateljica Milosavljevića boreći se da ne zaplače.

Njen govor nikog nije ostavio ravnodušnim kada je pročitala deo u kome se obraćala nastradaloj ženi i majci dvojice maloletnih dečaka.

Drugarice ne brini, vrata moje porodice, gde god bili, za tvoju decu biće otvorena kao i naša srca. Znam da ne mogu da grlim i ljubim kao ti ali ću to raditi svim srcem, svaki put, to ti obećavam – rekla je uplakana žena i dodala da sada njena ćerka ima dva brata.

(Jelena Rafailović/Kurir/foto: Tamara Trajković)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here