Borba protiv divljih deponija ponekad ume da bude dugotrajna, pa i uzaludna. Najteže je pobediti naše naravi. Sličan nerešiv problem predstavljala je i divlja deponija u tzv. Ciganmali, naselju u jednom delu Mačvanske Mitrovice u kome živi mahom romska populacija.
Radnici JKP “Komunalije” su godinama, nebrojeno puta čistili ovu deponiju bez ikakvog efekta jer bi je lokalno stanovništvo vrlo brzo opet stvorilo. Nisu vredele ni pretnje Komunalnom policijom niti drugi zakonski instrumenti uvedeni po “evropskim receptima”.
Tek kada je Romima zaprećeno da će im se ukinuti dotok vode iz gradske mreže ako nastave da pomenuti prostor i dalje zatrpavaju smećem, neki savesniji pojedinci u Ciganmali odlučili su da stvari uzmu u svoje ruke.
Umesto evropskih normi i zakona, upozorenja su prešla u ravan tradicionalnih metoda čija je delotvornost usavršavana sa generacije na generaciju.
Tako je postavljeno upozorenje koje glasi: “Ko bude bacio smeće da Bog da mu se osušile ruke i noge.”
Vrlo brzo nakon postavljanja, ovo upozorenje se pokazalo kao vrlo efektno. Sada na bivšoj deponiji leluja samo par kesa koje je vetar odnekud doneo.
(Milan Milivojević)