Ćuti…
Može i gore.
Ćuti, barem si zdravo.
Ćuti imaš posao.
Ćuti, pogledaj onog jadnika, kako je samo njemu.
Ćuti i tapši, kada pričaju kako ti nikada nije bilo bolje, stegni „crvenu“ u džepu i zagrzi sendvič, lakše je ćutati ustima punim jeftinog parizera.
Ćuti pred lažima, prevarama i pljačkom.
Ćuti na ucene, uvrede i nepotizam.
Ćuti zbog dece, još uvek su mala, moraš, u pitanju je njihova budućnost.
Ćuti kad’ odrastu i kada počnu da te preziru zato što si ćutao.
Ćuti na aerodromu, dok ih zauvek ispraćaš, ćuti, plači i slušaj kako za tebe govore – pogledaj onog jadnika, kako je samo njemu.
Ćuti da ne postaneš nem, poput ribe i Vladimira, čoveka bez prezimena.
Ćuti na majku sa naplatne rampe, kćerku sa pešačkog prelaza, na tetku iz Kanade, Olivera sa Kosova.
Ćuti kada te iz Niša dovedu na stranački miting u Beograd.
A ne, tu ne ćuti, tu viči, iz sveg glasa – ŽIVEO PREDSEDNIK!
Ćuti, jer si statista, u raljama sopstvenog života, ćuti i čekaj dok se ne vrati tetka iz Bosanske Krupe, a ona ne čuje da je zoveš…
Ne čuje.
Jer ćutiš!
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Davor Cicović)
