Ledinačko jezero, ušuškano u srcu Fruške gore je veštačko jezero nastalo 1999. godine nakon prestanka rada pumpi u napuštenom kamenolomu i kopu “Srebro”. Podzemne vode i dva potoka, “Lukin svetac” i “Srebrni potok” su ispunili kop i formirali predivan krajolik zbog čega veliki broj ljudi ovo jezero svrstava na sam vrh liste mesta koje treba obići, te je za mnoge i najsjajniji biser Fruške gore.
Opština Ledinci i Nacionalni park Fruška gora 2001. godine planirali su rekultivaciju jezera i njegovo preuređenje u turističke svrhe. To se do danas nije dogodilo, a kop “Srebro” ne može da se zatvori jer nije rekultivisan prema rudarskom projektu. Razlozi su nemogućnost saniranja prostora i put smanjene prohodnosti. Struka ukazuje da bi odnošenjem kamena i jalovine kamionima kuće u Ledincima bile oštećene, a zdravlje meštana narušeno.
Javno preduzeće Nacionalni park Fruška gora neće preuzeti jezero dok se to ne dogodi, a ono je ostalo zaglavljeno i u pat poziciji iako nije u privatnom vlasništvu – dok su potencijali ovog bisera neiskorišćeni.
Magacin na samom putu prilaska do jezera kojim je blokiran pristup jezeru je u vlasništvu firme “Kamenolom Rakovac”. Ulazak na jezero pomenuta firma brani samo na osnovu zabrane prilaska njihovom magacinu – dok je jezero i sve ostalo u vlasništvu Nacionalnog parka Fruška gora.
Bez obzira na to, firma “Kamenolom Rakovac” je zatvorila stari put koji je automobilom vodio skroz do jezera, braneći prolaz do magacina, a suštinski jezera koje nije u njihovoj nadležnosti i zvanično je zatvoreno za kupanje. Do jezera se sada dolazi pešackom stazom kroz šumu u dužini od oko 400 metara.
Takođe, samo zvanično, zabranjen je i sam prilaz jezeru i slikanje. U praksi, ljudi se na jezeru komotno kupaju, pecaju, slikaju, čak dovode i kućne ljubimce – a o svemu ovome na osnovu dobre ili loše volje, manje ili više novca odlučuje samo jedan čovek, portir, odnosno upravo radnik firme “Kamenolom Rakovac“.
Svoje iskustvo sa Ledinačkog jezera sa redakcijom Luftike podelila je majka iz Novog Sada, koja je zbog pecanja odvela sina na jezero ne znajući trenutnu situaciju, te je svedočila nadrealnim scenama a odlučila je da progovori kako građani ne bi bili izmanipulisani i pokradeni.
– Moguće da je u pitanju zloupotreba i prevara, prosto rečeno, otimanje novaca. Davno nisam bila tamo, sigurno 15 godina. Poenta je da se ulaz kupačima naplaćuje, a naplatu vrši takozvano obezbeđenje. U pitanju je stariji čovek nepristojnog rečnika i ophođenja, obučen u crne sportske pantalone sa majicom na kojoj piše ”obezbeđenje”.
Ne postoji zvanična cifra za ulaznicu već mu ostavljaju za “pivo”. Mi nekim čudom nismo platili ulaz, nije tražio, jer sam se zapričala u vezi mesta za pecanje. Međutim, zabranio mi je da slikam prelep ambijent jer je to “privatno vlasništvo”. Sve posetioce je opominjao istim rečima. Naravno, niko to ne poštuje, devojke su se slikale… – opisuje majka koja je želala da ostane anonimna.
Ona je pitala jednog gospodina iz Ledinaca, takođe pecaroša, od kada je samo jezero privatno vlasništvo ako pripada Nacionalnom parku Fruška gora.
– Kaže, tako je, do rampe jeste privatan kamenolom a od rampe je Nacionalni park. Ali građani to ne znaju, a on koristi situaciju – rekao je pecaroš a onda se zapanjila prizorom:
– Ono što smo svojim očima videli jeste da Rusima i drugim strancima, rekla bih da su pričali holandski, uzima po 50 evra za ulaz! Znači tarifa je za neke 500, neko plati 1000 dok je za neke 50 evra… koliko ko može da plati.
Otišao je čim je zašlo sunce, mi smo zbog pecanja ostali skoro do mraka. Kada smo došli, oko 17 časova, tamo je bilo oko 70 osoba. To je velika dnevna zarada. Da je meni tražio da platim, najpre bih zatražila da mi pokaže nalog ili bilo kakvu potvrdu na osnovu koje on ima pravo da vrši naplatu – zaključuje ona.
Dakle, čovek jeste portir ali zapuštenog hangara i radnik je firme „Kamenolom Rakovac“, a ne Ledinačkog jezera, što je ništa drugo do maska i pokriće bez ikakvih ingerencija.
Takođe, vlasnik preko 99 % preduzeća “Kamenolom Rakovac” je zapravo firma „Milinković-Kop“ iz Ledinaca. Preduzeća, a ne Ledinačkog jezera. Ova firma je vlasnik famoznog magacina na putu prema Ledinačkom jezeru, kojim je blokiran pristup jezeru.
Dodajmo i da je prema Zakonu o Nacionalnim parkovima, Zaštiti prirode i Prostornom planu za Frušku goru, kao i u objavljenom Pravilniku o čuvarskoj službi Nacionalnog parka na njegovoj teritoriji zabranjena ekspolatacija kamena i površinski kopovi moraju biti zatvoreni i rekultivisani. Ovde ni to nije slučaj.
Tako Ledinačko jezero, kako mu i ime govori, stoji „zaleđeno“ – što ostavlja prostor za razne marifetluke.
