Kako kažu stručnjaci, od jedne svinje od 100 kilograma ostaje 10 odsto masti koja može da se istopi u čvarke. Računica je jasna, buta i plećke na takvoj svinji ima 20, ali slanine samo 10 kila.
Do samo pre nekoliko godina čvarci, mast i slanina bili su sirotinjska hrana, i po ceni, i stavovima potrošača koji su ih nekako zaobilazili. Danas je priča dobila potpuni obrt – ovi proizvodi znatno su dobili na ceni, tražnja za njima kontinuirano raste, ali i priča o njihovom kvalitetu i dobrobiti za zdravlje. Čvarci su tako postali pravi delikates čije pojedine „varijante“ koštaju i do 2.600 dinara za kilogram, a mast je postala zdrava.
Duvan čvarci
Naravno, cene se razlikuju od toga da li su u pitanju duvan čvarci, koji su nešto skuplji, ili obični, ali i od toga da li se kupuju na pijaci, mesari ili prodavnici. Razlike u ceni mogu biti i do 1.000 dinara. Negde se prodaju i po 800 dinara po kilogramu, a negde i za 1.800, do više od 2.000 ako su u pitanju duvan čvarci.
Razlozi za visoke cene su brojni. Najviše utiče tražnja koja je nekako sve veća, a kupaca je sve više i u ugositeljstvu, ali i u samim porodicama. Sada se, za razliku od nekog prethodnog perioda, i mast među nutricionistima smatra zdravom, pa se tako i više koristi među stanovništvom.
Takođe, čvarci i slanina se najvećim delom proizvode ručno i taj proces zahteva vreme, pa je i to jedan od razloga zašto su dosta skuplji od običnog mesa. Od jedne svinje, kako objašnjavaju poznavaoci, dobije se mnogo manje čvaraka i slanine, nego recimo pršute ili buta, te se samim tim i brže prodaju.
Kako kažu, od jedne svinje od 100 kilograma ostaje 10 odsto masti koja može da se istopi u čvarke. Računica je jasna, buta i plećke na takvoj svinji ima 20, ali slanine samo 10 kila.
„Razlika u ceni zavisi i od načina proizvodnje duvan čvaraka i običnih, neceđenih. Ovi koji nisu skroz oceđeni nisu ni mnogo preprženi i onda mast bude bolja, dok kod duvan čvaraka proizvodnja duže traje, a i mast se malo više preprži“, objašnjavaju poznavaoci.
Važno je recimo, znati i na koji način se slanina mora izrezati da bi komadi bili odgovarajuće veličine, jer ne smeju da budu ni preveliki, niti previše mali.
Agroekonomski analitičar, Milan Prostran objasnio je ranije da u novim rasama, takozvanih belih svinja, ima možda 10 do 20 odsto masti, dok je ranije kod mangulica, kojima se doduše sve više vraćamo, bilo i do 40-50 procenata masti.
Prostran je istakao i da su čvarci bezbedan i zdrav proizvod, jer prolaze termičku obradu na veoma visokoj temperaturi.
„Čvarci su ipak specijalitet i ljudi umeju da uživaju u njima, posebno u Vojvodini, jer su oni ipak proizvod ravnice – najviše ih prave u Mačvi, Stigu…“, kazao je Prostran.
(Mondo/Blic)
