U vreme kad smo utanjili sa autoritetima valja se setiti nekih iz prošlosti, pa će generacije koje su slušale radio Studio B i Beograde dobro jutro Duška Radovića znati zašto ovakav naslov, oni koji ne znaju, slobodno nek pitaju, a nije na odmet da nešto i pročitaju.
Ispričaću vam priču, ali samo da znate, bajka svakako nije, mada bih voleo da kraj bar liči na srećan. Znate li šta je ispušteno dete? Moj otac, rođen u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, što je bilo baš davno, podsetio me je na taj termin, mada možete da naslutite značenje.
Otac živi po svom, a dete, muško, koje ne zna za majku živi tu negde, ali ko zna gde je i ko zna s kim i ko zna kako. Pod tim „tri KO“ misli se da li ima gde da spava, da li mu je hladno, ima li gde da se okupa i ko da ga opere, ima li dnevno šolju mleka i komad hleba… O osnovnom je reč, ne o tome ima li ko da mu kontroliše domaće ili pomaže oko istih, samo da je u suvom i toplom i sito, što bi svako dete moralo da ima.
Kad je dečak imao dvanaest, jedan nastavnik mu je, opominjući ga po ko zna koji put zbog lošeg ponašanja rekao da se nada da neće završiti u zatvoru, ali da ako ovako nastavi, teško će da ga omaši.
Dve godine kasnije, sa četrnaest, dečak javno preti da će da bude masovni ubica, biva priveden, saslušavan, a pri saslušanju nije pokazao ni trunku kajanja. Sada mu je zabranjen ulaz u školu do kraja školske godine, iako zakon kaže da nikom ne može da se uskrati pravo na školovanje…
Šta je sledeće, kakva je vaša presuda? Po kratkom postupku? Po društvenim mrežama linč uveliko traje.
Ti što su detetu već presudili, a koje ništa učinilo nije, još samo omču oko vrata da mu okače, deluju spremni da mu caknu šamlicu ispod nogu i tako reše sve probleme! Ej, O DETETU JE REČ, saberite se ljudi.
Ovo dete, a o detetu govorimo, od rođenja nije imalo šanse i voleo bih da mi se samo čini da ovakvih u Srbiji ima previše, kao i to da je društvo potpuno podbacilo, sa sve institucijama. Zatvarati ga, dečaka od 14, pa ga tamo ko fol socijalizovati!?!? Svi znate da je to žvaka za ludaka. Ali dobro, kad ga u zatvoru „poprave i prevaspitaju“ pošto je, osim što je kaznena, zatvor i popravna i vaspitna ustanova, gde će da spava kad izađe, ko će da ga zaposli, šta će da jede…?
Bez ikakve namere da se mešam u struku pedagozima i psiholozima na koje je pao veliki teret i koji se teško snalaze u ova vremena, ali ZAŠTO država, ministri, vlada, ON(!), ne pokazuju ni trunku namere da urade nešto konkretno, umesto ispraznih demagoških priča koje danima slušamo sa ama baš svih kanala, pa i priču o smrtnoj kazni, koja je samo zbog osećaja poljuljanog rejtinga, a od čega nema ništa, nema teorije, kao ni i o razoružavanju. Jedino ako iz svojih kuća ne počnu da donose…
Nego, da ne bude da samo tupim jezik, imam praktičan predlog, možda je i izvodljiv, a vi mi recite da li grešim i ako imate dobru nameru, dajte bolji. Srbiji nedostaje kvalifikovane radne snage, fale nam majstori, jel tako, odoše preko, a gradi se na sve strane i gradiće se auto-putevi, a radnike uvozimo?
Koliko imamo ovakve, neželjene dece koja nikakvo zlo (još!) nisu učinila, a nikad nisu dobila šansu, hiljadu, dve, pet, deset, a razvlačiće ih po raznim sudovima, preplašena javnost traži njihovo izopštenje iz društva!?
Može li država za njih da obezbedi, pored nastavnika i psihologa, majstore armirače, varioce, električare, bravare, vozače valjka, bagera… koji će ih obučiti za rad i svakom ko ne pravi ispade omogućiti posao, smeštaj, tri obroka i PLATU! Ovako se možda ta deca neće osećati odbačenim od društva. Verujem da vredi probati, pa makar samo jedno postalo čovek, a možda je bolje da probamo da ne radimo ništa, nego da po oprobanom principu prebacujemo odgovornost na nekog drugog, na primer na naše prethodnike, koji takođe ništa po ovom pitanju nisu uradili… To inače rade nesposobni političari, demagozi…
Nego, šta ćemo s decom koja imaju roditelje, ali koji nisu pod vaser vagu? Ova majka je sigurno zaprepaštena tolikim nasiljem kod dece.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Branislav Markićević)