Srpska pravoslavna crkva obeležava danas veliki praznik – Svetu velikomučenicu Marinu, u narodu poznatu kao Ognjenu Mariju. Kao i praznici svetiteljki koji za njom slede, Blaga Marija i Trnova Petka, ni Ognjena Marija u crkvenom kalendaru nema crveno slovo, ali se obeležava kao krsna slava u Srba.
Ovaj praznik svrstava se u veoma poštovane praznike u narodu, posebno među ženama, tako da se na sutrašnji dan ništa ne radi, niti u polju niti se nešto drugo uzima u ruku da se radi.
U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.
Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antihije. Krstila se u 12. godini i zbog vere u Isusa Hrista stradala je u vreme cara Dioklecijana. Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom ona spada u „ognjevite“ svece. Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine „gori nebo i zemlja“, ne rade nikakvi poslovi.
U narodnom predanju čuvaju se primeri mnogih nesrećnih slučajeva koji su se dogodili na današnji dan, kada su se neoprezni plivači udavili u rekama i jezerima. Zato se veruje da na Ognjenu Mariju takođe treba izbegavati kupanje u „velikim vodama“.
U nekim delovima Istočne Srbije uvreženo je mišljenje da devojke na ovaj dan treba da poklone ogledalce mladiću koji im se sviđa i da će taj zauvek u njih gledati kao „u svoj odraz u ogledalu“.
Mošti na Ohridu
Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antihije. Krstila se u 12 godini i zbog vere u Isusa Hrista stradala je u vreme cara Dioklecijana. Deo moštiju svete Marine, jedna ruka svetice čuva se u svetogorskom manastiru Vatoped. Ostatak moštiju nalazi se u manastiru iznad Ohridskog jezera. Njene čudotvorne i svete mošti, koje posećuju i pravoslavni i muslimani.
Prema predanju, nakon što je primila hršćanstvo krštenjem, sveta mučenica Marina zavetovala se da se nikada neće udati, ali i da će svojom dušom postradati za Isusa Hrista i kristiti se u krvi mučeništva. Zbog ove odluke, njen otac ju je omrznuo i nije je smatrao svojom kćerkom.
Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini. Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu. U crkvenom kalendaru praznik nije obeležen „crvenim slovom“, ali se ipak veoma poštuje i u crkvi u narodu.
Hrišćansko predanje kaže i da je jedan od carskih namesnika želeo da oženi svetu Marinu nakon saznanja da je hrišćanska. Kada je to odbila, od nje je zahtevao da se pokloni i idealima carstva.Odbijanjem da se pokori idolima, pod izgovorom da se neće pokloniti i prineti žrtvu mrtvim idolima, sveta Marina pretrpela je užasna mučenja, pa je krvava završila u tamnici.
U tamnici se Marina molila Bogu, pa joj se, prema predanjima, posle jedne molitve javio najpre đavo u vidu strašne zmije, koja joj se obmotala oko glave. Kada se ona prekrstila, zmija je raspukla i iščezla.
Tada ju je osvetlila nebeska svetlost, u njoj su iščezli zidovi i ukazao joj se krst sa golubicom na vrhu krsta. Golubica joj se obratila i molitvom iscelila sve rane. Nakon tri dana ona je pogubljena mačem, a ostala je upamćena kao mučenica koja je dala život u borbi za hrišćansku veru i blagoslov dobijen krštenjem.
