Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara i poljskih radova. Četrnaesti februar u svetu se proslavlja i kao Dan zaljubljenih, odnosno Valentinovo.
Sveti Trifun rođen je u selu Kampsadi u Frigiji od siromašnih roditelja. U detinjstvu čuvao je guske i već je na njemu bila velika blagodat Božja. Mogao je da isceljuje i ljude i stoku, ali i izgoni zle duhove.
Tako je izlečio i ćerku rimskog cara Gordijana. Car je bogato nagradio Trifuna, ali darove koje je dobio Trifun je razdelio siromašnima i vratio se čuvanju gusaka.
Kada je na rimski presto došao car Dekije, počeli su progoni hrišćana, stradanje i mučenje. Kako nije želeo da se odrekne Hrista i svoje vere, Trifunu su odrubili glavu. Pogubljen je 250. godine. Sahranjen je u Kampsadi gde je i rođen.
Ne zna se tačno kada, ali mošti Svetog Trifuna su iz Kampsade prenete u Carigrad. Odatle je glava Svetog Trifuna doneta u Kotor u Crkvu Svetog Trifuna.
U našem narodu ovaj svetac veoma je omiljen. Kaže se: „Na Trišindan vedro, biće suše“ ili: „Pašće kiša ο Triši, biće rodno“.
Najviše ga slave vinogradari. Odlazi se danas u vinograde, orezuje i vinom zaliva po koji čokot.
Veruje se da se ovim praznikom završava zima.
Počinje period od četiri dana koji se zovu Trivunci.
Valentinovo ili Dan zaljubljenih
Četrnaesti februar u svetu se proslavlja kao Dan zaljubljenih ili Valentinovo. Postoji više legendi o nastanku ovog praznika, ali se zna da potiče još iz vremena starih Rimljana.
Po najčešćoj verziji, nazvan je po svešteniku Valentinu iz trećeg veka nove ere, koji je, uprkos zabrani, tajno venčavao zaljubljene parove.
Pogubljen je 269. godine odsecanjem glave u doba kad je Rimskim carstvom vladao car Klaudije Drugi.
Veruje se da je pogubljen jer je Klaudije smatrao da su neoženjeni muškarci bolji vojnici i nije želeo da se oni žene dok traju ratovi, dok se biskup Valentin protivio tome i organizovao tajna venčanja za koja je Klaudije saznao. Zbog toga je bačen u tamnicu i smrtno kažnjen 14. februara.
