“Videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu.”- narodna je izreka koja najbolje opisuje pokušaj udruženja “Grad za sve nas” da protekle subote samoinicijativno organizuje blokade saobraćajnica u Sremskoj Mitrovici. Tim gestom samo su pokazali da su dosledni u svojoj nedoslednosti.
Nije cilj likovanje nad činjenicom da je poziv na blokadu grada okupio svega stotinak ljudi, većinom zaludnih, mada je bilo i onih koji su s razlogom nezadovoljni, već se ukazuje da je razlog okupljanja – Protest zbog Metalferovog zagađivanja grada – nespretni pokušaj da se jedna dobra tema devalvira i zloupotrebi u sitne politikantske svrhe.
Jer, kako verovati udruženju čiji je neformalni šef Vladimir Petković, čovek koji je deo grupe mitrovačkih funkcionera sa najvećim zaslugama za dolazak i SirmiumSteela i Metalfera. Kako tada dotični, a sa njim i oni koji ga podržavaju, nisu blokirali izgradnju čeličane u ravnici, gde joj mesto nije, a sada, iz tog istog razloga, liju krodokilske suze, u nadi da će, na sledećim izborima, na tom licemernom plaču ponovo dobiti glasove opozicionih birača.
Nema sumnje da će podržavaoci lika i dela Vladimira Petkovića, tzv. “vernici vladike Petka”, preći preko svakog njegovog greha iz prošlosti, pa i preko ovog, štaviše, da će svakog koji tu mimikriju bude razotkrivao, častiti raznim pogrdnim epitetima na društvenim mrežama, jer to je sasvim u skladu sa načinom kako se oni postavljaju prema sugrađanima koji javno otkrivaju njihove nepodopštine, samo braneći zdrav razum, a ne aktuelnu vlast.
Odbornici “Grada za sve nas” koji su pred izbore obećavali da će seći glave naprednjacima (u političkom smislu, naravno) čim se domognu vlasti, kukali su nakon izbora uzduž i popreko zbog toga što su ostali bez svojih direktorskih funkcija samouvereno govoreći kako su političke žrtve. To što ih je politika i postavila na te funkcije, kao da su zaboravili. Jednog čak i suprotno zakonu držali u V.D. stanju tri puta po šest meseci ne bi li najzad ispunio zakonski uslov za direktorsku funkciju. Da bi Petković, na poslednjoj sednici gradske skupštine, zbog takvog načina rada, kritikovao SNS. Mrsko mu bilo da se osvrće na prljavštinu u svom dvorištu.
Nedosledni “građaneri” su pred izbore obećavali uštedu u gradskom budžetu po svim mogućim osnovama, a sad kriju, kao zmija noge, da su njihovi odbornici do sada koštali ovaj grad 4 miliona dinara, a do kraja mandata i svih 10 miliona.
Isti ti građaneri, organizatori neuspele blokade Mitrovice proteklog vikenda, nastoje da se u javnosti promovišu kao nestranački političari, koji političke partije drže za najveće zlo na planeti. A svi od reda su svoje karijere napravili upravo zahvaljujući strankama čiji su članovi bili: DS, DSS, SPS, G17+. Kada je ta podrška nestala, gle vraga, sada bi biračima da drže predavanje o nestranačkoj demokratiji i civilnom sektoru. Ima li makar dvoje, troje među njima, da nisu bili na partijskim listama tokom poslednjih dvadesetak godina.
Ukazuju na korupciju i kriminal, isti oni koji su zloupotrebljavali fondove i budžete u vreme Lemajića i ekipe, za svoja pseudo-humanitarna udruženja, suludo trošeći povereni im novac iz raznih sportskih saveza i ustanova kulture na reprezentaciju i pevaljke po splavovima i u kladionicama.
Najzad, malo po malo, i širi slojevi građana i birača, počinju saznavati zašto je Petković (u vreme čijeg je političkog uspona, da ponovimo, u Mitrovicu stigao Metalfer) zapravo morao da napusti naprednjačku funkciju gradonačelnika, a ne iz razloga, kako se želelo predstaviti, što je Balvanu odbio platiti svadbu. Malo po malo, građani i potencijani birači, shvataju da tu nije u pitanju bila borba između anđela i đavola, već da u toj celoj ujdurmi nije uopšte ni bilo anđela, već samo surove borbe za provizije i promene urbanističkih planova. Ono u čemu se “pošteni Pele” preračunao, je činjenica da naprednjačka vlast ipak nije raštimovani orkestar u kojem bi on mogao da svira po svom nahođenju i u svom interesu.
I na kraju, nije se ni začuditi što je na protest u organizaciji “Grada za sve nas” došlo jedva stotinak ljudi, među njima i Aleksandar Prodanović, jedan od nekadašnjih lidera lokalnog DS-a, u čije su vreme uništene mitrovačke fabrike i grad unazadio za mnogo godina. Čak se i odbor Đilasove stranke, učtivo, ali lukavo, sklonio u stranu, ne želeći da se prlja sa razno-stranačkim sekundarnim sirovinama i blatom sa naprednjačkih cipela, kojem nije bilo mesta u sadašnjoj vladajućoj garnituri, pa ih je to oteralo u opoziciju.
Da se i ne pominje ona desetina, psihijatrijski interesantnih osoba, koje redovno protestvuju ne znajući, po pravilu, ni razlog. Sve u svemu, jedna humana ideja pokrenuta pod geslom Ekološkog ustanka, mitrovačke političke analfabete u opoziciji, uspele su u svom neznanju da devalviraju i gotovo unište.
Osim ako im to nije upravo i bio zadatak!
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(M. Milivojević)