Pre 24 godine, kada su vođene najžešće borbe sa albanskim teroristima i NATO alijansom, među 108 srpskih vojnika koji su dali život za Srbiju na Košarama, bio je i Dejan Kostić (20) iz Klenka, kod Rume. Ovaj golobradi mladić se dobrovoljno prijavio za služenje vojnog roka, a mir u večnoj kući pronašao je tek šest godina posle pogibije na Prokletijama.
Potresne slike, kada je među posmrtnim ostacima deset srpskih vojnika, došao da identifikuje svog bratanca, Nikoli Kostiću, ni posle toliko godina ne blede. U razgovoru, stric opisuje Dejana kao pravog borca i heroja, koji je izgubio život još dok ga čestito nije ni započeo.
– Želeo je da što pre odsluži vojni rok, što se kaže, da prebrine tu obavezu. Bio je raspoređen u kasarnu u Valjevu i posle dva meseca boravka tamo počelo je bombardovanje. Vrlo brzo su ga prebacili u Prokuplje. Niko od članova porodice nije znao da će biti premešten, a i nije bilo mobilnih telefona da bismo se čuli sa njim – priča stric Nikola.
Oko 200 vojnika Vojske Jugoslavije na redovnom odsluženju vojnog roka, među kojima je bio i Kostić, branilo je položaj od napada 2000 terorista OVK koji su napadali iz Albanije. Nakon krvave bitke i granatiranja karaule Košare, Dejanova porodica dobila je informaciju da je on nestao. Nada da će se pojaviti, i strepnja da je zarobljen u nekom šiptarskom logoru, ugasila se tek 2005. godine.
– Nekoliko godina posle bombardovanja pozvali su nas da identifikujemo leševe, koji su pronađeni na Kosovu. Dejanov otac Dušan i majka Slavka nisu imali snage da odu, već sam otišao ja. U jednoj prostoriji bilo je deset polu-ugljenisanih tela. Na svakom je falila glava, negde noga, kuk… Gledao sam i pitao se kako da ga prepoznam. Na kraju je DNK analiza potvrdila da je među tim vojnicima i Dejanovo telo.
U svoju večnu kuću, u selu Klenak, smešten je 6. aprila 2005. godine. Na crnom mermernom spomeniku, u vojničkom odelu, u rukama drži pušku, spreman za odbranu zemlje, kao i tog aprila 1999.
– Iako je proveo samo dva meseca u vojsci, bio je mnogo jak i sposoban. Žao nam je što ne znamo šta se desilo, kako je nastradao – priča Nikola pokušavajući da zaustavi suze dok stojimo pored spomenika, koji on posećuje, dok su Dejanovi roditelji i rođeni brat Slavko u inostranstvu.
Na Košarama je poginulo 108 pripadnika Vojske Jugoslavije, od tog broja 18 oficira i podoficira, 50 vojnika, 13 rezervista i 24 dobrovoljca. Među poginulima je i ruski dobrovoljac Bulah Glebovič.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Smiljka Kostić)