Jedan od najtalentovanijih srpskih plejmejkera u 21. veku bio je Zvezdin Dejan Milovanović, koji je još 2004. na Evropskom prvenstvu za mlađe od 21 godine stavio do znanja da kreativnost u srpskom fudbalu nije umrla sa Piksijem. Kasnije je imao zapaženu karijeru uglavnom u beogradskom gigantu (nosio i kapitensku traku), kao i u Francuskoj, ali ostaje utisak da je takav talenat mogao i više. No, ne pričamo danas o tome…
Dejan je rođen 1984. u Sremskoj Mitrovici i jedan je od najznamenitijih stanovnika ovog grada u poslednjih nekoliko decenija. Njegova sećanja za Mitrovicu su veoma pozitivna i uvek će ta opština biti deo njega. U nekoliko pitanja smo pokušali da otkrijemo detalje iz mitrovičkog života Milovanovića, a fudbaler je bio više nego voljan da nam izađe u susret.
Do koje godine ste živeli u Mitrovici i kako ste se osećali kada ste je napuštali?
– U Sremskoj Mitrovici sam živeo do svoje 13-14. godine dok nisam završio 7. razred. Koliko se sećam, sigurno da bi nije bilo lako odvojiti se od porodice i drugara, ali nisam se toliko loše osećao jer Mitrovica nije bila tako daleko od Beograda pa sam skoro svaki vikend dolazio kući.
Koji delovi grada izazivaju najlepše emocije kod Vas?
– Sigurno kuća gde sam živeo, ulica uveče puna dece i stadion kraj Save gde sam provodio dosta vremena. Škola, druženje, trening, prelepo…
Na koja mesta ste najradije izlazili u Mitrovici?
– Pa sa 13 godina slabo sam i izlazio, nisam imao baš mnogo vremena za to. Tu su bila svakodnevna putovanja za Beograd, treninzi, škola… ali kad mi je vreme dozvoljavalo to su bili uglavnom kafići u sklopu plaže na Savi.
Koje godišnje doba je najlepše u ovom gradu?
– Najlepše godišnje doba u Mitrovici je sigurno leto, bar po mom mišljenju… velika lepa plaža na Savi, izlasci, kupanje. Mislim da je to najboje godišnje doba u ovom gradu.
Kako poredite život u Mitrovici sa životom u ostalim gradovima u kojima ste živeli?
– Sremska Mitrovica će uvek imati posebno mesto u mom srcu. Tu sam odrastao, išao u školu, roditelji i prijatelji su mi tu. Tamo sam naučio moje prve fudbalske korake, prve ljubavi, dosta lepih uspomena me veže za taj grad. Sada nažalost majka i otac nisu živi, ali odem često, kad god mogu i imam vremena, jer tamo živi moj brat. Onda se prisetimo lepih, starih uspomena.
