DEPRESIJA! Šta raditi kada problem prevaziđe našu granicu izdržljivosti ?

0
2046

Veoma često u medijima možemo pronaći podatak da su u Srbiji mentalni poremećaji u konstantnom porastu, da se nalaze na drugom mestu, odmah iza kardiovaskularnih bolesti.

Na to se nadovezuje i podatak da svaki četvrti čovek kod nas  pati od depresije, anksioznosti, neuroza, posttraumatskog stresa, nekog oblika straha, fobije…

Razlog za pojavu ovakvih statističkih podataka možemo pronaći u činjenici da smo kao nacija dugo godina u  konstantnom stresu koji je odavno prevazišao kapacitete pojedinca čije su granice izdržljivosti popustile, te je postao vulnerabilniji i podložniji različitim oblicima psihopatologije.

Među najmasovnije poremećaje mentalnog zdravlja kod nas statistika danas svrstava  depresivne poremećaje od kojih zvanično u Srbiji boluje između 250.  i 400.000 ljudi. Ovo jesu zvanični podaci, međutim, često se dešava da su depresivni poremećaji kod ljudi neprepoznati, što otvara mogućnost da je broj ovih poremećaja u opštoj populaciji kod nas i veći. Starosna granica za pojavu depresivnih poremećaja se tokom godina pomera naniže, tj. sve mladji uzrasti su podložni. Isto tako, oni zahvataju veći  broj žena.

Među depresinim poremećajima moramo napraviti razliku izmedju  depresivnih epizoda i kliničke depresije.

Svakom čoveku se može desiti da se zaredom  iznenada pojave nekoliko neprijatnih događaja koji u značajnoj meri poremete njegovu  stabilnost. To mogu biti razvod, gubitak posla, smrt bliske osobe… U ovakvim slučajevima koji su po prirodi stresni, može doći do prolazne depresivne epizode iz koje će osoba  spontano izaći, u trenutku kada sam proces žalovanja u situaciji gubitka bude okončan. Naravno, i u ovim slučajevima je sve individualno, pa u zavisnosti od kapaciteta, osoba može potražiti i stručnu pomoć ukoliko procenjuje da stepen stresogenosti događaja prevazilazi njene kapacitete.

Kada je u pitanju depresija, treba reći da osobe sklone depresiji imaju problem sa prihvatanjem sebe kao ličnosti i kao vrednog ljudskog bića. Ako krenemo od toga da mnogi stručnjaci depresivnost svrstavaju u socijalno osećanje koje osoba usvaja po modelu negativnog odnošenja prema sebi od strane autoriteta sa kojim se identifikovala, pronaći ćemo razlog za negativna osećanja koje osoba gaji prema sebi.  To su osobe koje su uslovile osećenje lične vrednosti, te ukoliko ne uspevaju da ostvare uslov koji su sebi postavile, one se osećaju bezvredno i samim tim osećaju neprijatna samoosećanja. Ovakvo uslovljavanje lične vrednosti vodi gubitku motivacije za sve buduće aktivnosti dovodi do značajnih promena  koje se  posledično  manifestuju na  svim nivoima funkcionisanja osobe.

Manifestacije poput poremećaja apetita ili spavanja, gubitka energije ili odsustvo seksualne želje su neki od pokazatelja depresije na telesnom nivou. Problem sa koncentracijom, crne ili suicidalne misli, optuživanja sebe ili “vraćanje u prošlost” ukazuju na kognitivne (misaone) manifestacije depresije, dok briga, bes, razdražljivost, očaj ili potištenost predstavljaju emocionalnu komponentu depresije.

Suočavajući se sa ovakvim problemima u vlastitom funkcionisanju osoba sve češće i intenzivnije ima utisak o vlastitoj neadekvatnosti i  procenjuje da joj je takvoj kakva jeste nemoguće živeti u ovom svetu, da se ništa u budućnosti ne može promeniti.

Medjutim, ukoliko osoba potraži stručnu pomoć, ona može prevazići tegobe sa kojima se susreće. U slučaju težih oblika depresije, kombinacija farmakoterapije i psihoterapije daje najefikasnije rezultate. Psihoterapijom osoba može  prevazići osećanje niže vrednosti praveći distancu prema štetnim identifikacijama i dozvoljavajući sebi da spozna vlastitu vrednost i razvije prihvatajući odnos prema sebi.

Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here