Iako smo, kao posmatrači, tokom predizbornih kampanji za sve ove godine navikli na svakojake podmetačine stranačkih aktivista, ovoga puta i vlast i opozicija prevazišli su sami sebe. Ako ste pomislili da je mudrost sakriti se iza svog extra-popularnog lidera, pa iz jednih u druge izbore pojavljivati se na listama pod njegovim imenom, jasno je da je vaša domišljatost prevaziđena. I kada se frakcije Demokratske stranke pokušaju sakriti iz studenata i nekakve njihove liste koja se žuti do besvesti, opet to nije nešto što već nije viđeno. Rebrendiranje Demokratske stranke, zeleno levih frontova, žutih pataka i sličnih egzotičnih pokreta i njihovo maskiranje ‘Studentskom listom’ nešto je što se, doduše u manjoj meri, već viđalo na našoj političkoj sceni.
No, ovog puta, naprednjaci su ipak otišli korak dalje. Oni su ukrali lik i delo lokalnog opozicionog vođe i narodnog poslanika iz Sremske Mitrovice Đorđa Đorđića i na izbornu listu Ujedinjene Srbije stavili osobu istovetnog imena i prezimena. Jasno je čak i onima sa najjeftinijim ulaznicama, da to nije, niti može biti, originalni Đorđo, čovek od časti i obraza, kum crkve, onaj koji je, koliko do jutros, predstavljao sebe kao lidera opozicije, časnog čoveka koji sebe nesebično žrtvuje u borbi protiv naprednjačkog ludila i nadasve borca za radnička prava.
Originalni Đorđo je Srbenda – to svi čiste savesti možemo da potvrdimo! Pravoslavčina! U par reči dostojan da se nazove Sveti Georgijo – zaštitnik radnika!
I još su mu, na izbornoj listi, prišili zanimanje – ‘košarkaški trener’ kao da je on, budibogsnama, završio neku sportsku akademiju poput studenta Vučića, iako ceo grad (i još pride mačvanska strana) zna da je on ponosni vlasnik diplome privatnog Fakulteta za industrijski menadžment i da mu je lično i personalno profesor bio eminentni prof.dr.mr.doc.ono.ovo. Slavko Ivković, sin jednog od najvećih serbskih prosvetitelja novijeg doba Trivuna.
Lično autor ovih redova može da posvedoči kako je ‘Đorđo oriđinale’ kažiprstom pokazivao na svoj obraz govoreći da je čovek od časti i, dakako, pomenutog obraza. O naprednjaci kleti, “barabe jedne, ovakvog čoveka ste našli da falsifikujete… “
I kao po nekom đavoljem pravilu, svih ovih godina se neki opskurni politički likovi ponašaju jednako drsko prema ovoj čovečini, ovom Nikoletini iz naših dana. Profesor Nenad Lemajić ga je napravio odbornikom u mitrovačkoj skupštini, posle se žalio po kuloarima da mu je Georgijo zabio nož u leđa. Ozloglašeni Dragan Đilas ga narodnim poslanikom načinio, pa se i on žalio da bi bez njega isti ovaj pravednik skupog obraza, Skupštinu Srbije mogao da gleda samo sa ulice. Samo klevete i laži. I falsifikati.
Povrh svega, i mesto na listi mu, uzinat, namestiše da bude 66, kao da je Đorđo neki od repate Zveri žigosani predstavnik, pa i to nekako ispade kuso, nedovršeno i falično, bez treće šestice!
Nažalost, originalni Đorđo Đorđić se ovih dana ne pojavljuje u javnosti, valjda negde dariva neki manastir ili obilazi uboge i nišče duhom, uglavnom se još ne zna razlog njegovog odsustva, čak se i ne ispoveda na društvenim mrežama o tegobi zbog izgubljenih mobilnih telefona i tome slično, tako da s nestrpljenjem očekujemo da se najzad oglasi i raskrinka ovaj falsifikatorski UZP (udruženi zločinački poduhvat) protiv njegovog lika i dela.
Čekamo, živi nismo, da se oglasi i da, poput Voje Brajovića u maestralno odigranoj ulozi Ljubića u filmu ‘Turneja’ usklikne s ljubavlju: “Pa to nisam ja, mili moji, to je neko drugi…”
Jer obraz i čast, i tako to, i tako dalje… Razumemo se, jelde?
(M. Milivojević)