Iako je grad i za ovu letnju sezonu izdvojio pozamašnu sumu novca da bi plaža bila uređena, sa sve bogatijom ponudom i sadržajima, izgleda da pojedince iz kamp naselja uzvodno i članove jahting kluba to ni malo ne dotiče. Oni se ponašaju kao da je i sama reka Sava u njihovom vlasništvu, kao da samo oni imaju privilegiju da letuju na reci i uživaju u njenim čarima.
“Naša plaža lepša je i od Štranda, plus što mi ne naplaćujemo ulaz”, pohvalio se skoro gradonačelnik jednom novosadskom mediju, ali pored činjenice da plaža, ruku na srce, i jeste čista, uređena, prepuna sadržaja, ipak ni jednom rečju nisu pomenuta i plovila kojih okolo, na savskoj površini ima sve više, a pojedinci zalaze i u samu akvatoriju koja pripada plaži.
Čini se da je upravo smisao vlasnika jahti, skutera ili glisera, da se što više “uparkiraju” unutar plaže kako bi bili viđeni. Po principu, šta će mi jahta, ako me niko ne vidi na njoj.
To što se time dovode u opasnost sami plivači, što okolo sve smrdi na benzin i što se kupači unezvereno okreću ne bi li sačuvali glavu od skutera koji divljaju u njihovom rejonu – kao da nikog ne interesuje, pa ni institucije koje su plaćene da brinu o bezbednosti građana.
Komunalna policija, po običaju, “nenadležno” kulira, ne osvrćući se na rizik da bude saučesnik u mogućoj tragediji.
Iste institucije ne odgovaraju ni na pitanje ko je dozvolio da se tu postavi povez za čamce (pored onolike reke) i ponton za spuštanje istih u vodu. Da li su nadležni, koji s ponosom ističu da imamo najlepšu plažu u Srbiji, imaju ikakvu predstavu koliko ove “sitnice” mogu biti opasne po kupače.
Zbog toga, bez obzira što tokom najtoplijih dana na plažu dolazi dnevno i do 5 hiljada plivača, posetioci imaju sve manje prostora za pravi odmor, bez straha od nesavesnih sugrađana na raznim plovilima. Da se i ne pominje činjenica kako je plaža sve manja jer uzmiče pred glomaznim kafanskim terasama koje komercijalizuju prostor na isti način kako se to čini i u samom centru grada, u pešačkoj zoni.
Mada je počeo kao početak velikog sna Mikija Tabaska, danas je od sve te megalomanske ideje bez pokrića, malo šta ostalo.
„Kamp“ je u korovu, struje ima pa nema, đubreta na sve strane, a oni sa više para snalaze se tako što pribegavaju divljoj gradnji na ograđenim parcelama, uz prećutnu saglasnost korumpiranih pojedinaca. Veći deo splavova na vodi nije opremljen tankovima za skupljanje sanitarnog otpada, pa urin i fekalije plivaju niz vodu do hiljada kupača na “najlepšoj plaži”.
Zavod za javno zdravlje redovno opominje plivače da je voda najzagađenija upravo blizu obale, pa se ne preporučuje predugo bavljenje uz nju.
Pa gde da se pliva? U zoni gde će vam glavu otkinuti skuteri i jahte samozvane elite?
Možda je mitrovačka plaža nekome lepša i od Kopakabane, ali kad je bezbednost u pitanju, nadležne institucije iz godine u godinu odlažu da se obračunaju sa svim uzrocima koji na tu bezbednost mogu negativno da utiču.
Krajnje je vreme da se i po tom pitanju nešto poradi – kad već na provincijsku palanku u kojoj živimo gledamo kao na rimsku prestonicu “vredniju i od careve kćeri”.
(tekst:Milan Milivojević/foto: Ognjen Knežević)