„Vozio 127,7 (?!) kilometara na sat tamo gde je dozvoljena brzina 50 km/h, preticao preko pune linije itd. i pozvao se na „poslanički imunitet“ i još mu objavljuju inicijale kao da je silovana maloletnica, a ne punoletni i bahati bizgov. I nezavisno od toga da li je vlast ili opozicija.“ Ovo je napisao Đorđe Vukadinović, potpisujem.
Ako vam sad kažem da se o opozicionom poslaniku radi, tako sam načuo, mada to kod nas nije sigurno ko je opozicija, menja li to nešto? Za mene lično, verujem kao i za ogromnu većinu vas koji niste bolesno zaljubljeni u nekog partijskog vođu BAHATI BIZGOV je BAHATI BIZGOV i tu ništa ne bi trebalo da bude sporno, ALI, neko bi to da zataška, kao što su mnoge stvari ovde zataškavane. Verujem da znate da naš narod za to ima i izreku „Vrana vrani oči ne vadi“, a iskusniji poznavaoci naše političke scene dodali bi da su svi „vezani kao creva“.
Eh, da je ovaj slučaj jedini, pa da pevamo, ali, imamo mi bahatih bizgova za izvoz, ali i bizgovica (prijavljujem novu reč za rečnik Srpskih reči i izraza, polovi su sad ravnopravni i nadam se da će se naći u novom izdanju rečnika Matice srpske.) Šalio sam se, mada, ako se nađe neka koja misli da bi joj takav pridev dobro stajao neka stane u red iza onih što su u horoskopu krava, ovca, koza… Zašto li sam ubeđen da red neće biti dugačak?
Nego, pre par dana u Beogradu, u jednoj od centralnih beogradskih ulica neka anoreksična p..da (izvinjavam se, ali stvarno je moralo tako, o karakteru se radi) parkira se tako da blokira saobraćaj i zašto bi to bio problem ako sistem funkcioniše? Naravno nikakav, pandur je poštovao protokol, pozvao pauk, rekao registarski broj, ali onda mu je javljeno da otkaže pauk i ulica se „otčepila“ tek posle sat vremena, kad je „dama“ dovršila svoj espreso i ceđenu i koja, prilazeći vozilu koje košta (bolje da ne preračunavam, oće glava da zaboli) okupljenom narodu koji je zbog njene obesti zaglavljen u tesnoj beogradskoj ulici prkosno se obraća sa: „Znate li vi ko sam ja?“ Još je viknula da je za sve zabole njen reproduktivni organ, ali malo plastičnije… Onako, baš damski…
Jedan pisac je odmah posle Drugog svetskog rata objavio knjigu pod nazivom Životinjska farma, koja bi morala da bude obavezan deo lektire, pored Nušića, Milovana Glišića, Jakovljevića, Žil Verna, Džek Londona… Ovom knjigom ozbiljno se pozabavio i apsolutno najveći rok bend svih vremena, Pink Floyd, posvetivši mu ceo album pod imenom Animals (Životinje), jedno od njihovih remek-dela, a imaju ih.
Zbog onih koji postaju nervozni, a nisu čitali ništa posle Bele grive trudim se da skratim, ali bitno je da se zna da na toj farmi koju su preuzele životinje ima životinja koje su „jednakije od drugih“, u ovom slučaju svinje su te, a mi očigledno živimo u društvu u kojem ima „jednakijih“. Smeta li vam to? I na kraju, zašto bi neko ko je mirođija u svakoj čorbi, ko i iz frižidera iskače bio preskočen, da ne kažem zanemaren?
Predsedniče države, narod vas je izabrao da radite u njegovom interesu, tako ste i zakletvu položili i ne mislim na onu zakletvu sa Šešeljem, to s njim vidite i sa Svevišnjim, nego javno ste rekli da ste videli taj snimak, dakle, gde su dva minuta snimka sa naplatne rampe kad je ubijena nesrećna Stanika Gligorijević, šta to krijete? Ta naplatna rampa je i srušena, zašto? Da više ne postoji mesto ubistva? Zataškavanje je krivično delo, kao pravnik to dobro znate.
Još nešto, žena sa predsednikove omiljene televizije koja je mrtva pijana i pod dejstvom narkotika autom udarila devojčicu na pešačkom, a ova jedva živa ostala puštena je jer…? Gle čuda, za ubistvo nije odgovarao sin vlasnika omiljene predsednikove televizije koji je takođe divljao besnim automobilom i na pešačkom prelazu ubio devojčicu, od siline udarca spale su joj i patike i čarape, a telo nesrećnice odletelo je 29 metara…
I tako, dok se ubice, siledžije i ostala bahata, a „jednakija“ bagra švrćka okolo, u zatvor će, u Zabelu istoričar od renomea, naš prijatelj, Dr Srđan Cvetković iz Instituta za savremenu istoriju, nekadašnji sekretar državne komisije koja se bavila posleratnim komunističkim zločinima, neko od autoriteta, ali i digniteta, autor više knjiga, poslednju je proletos promovisao u Mitrovici. Neko na čiju inicijativu je u Lisičjem potoku napravljen prvi spomenik žrtvama komunističkih zločina sad će u zatvor! Zašto? Zbog neke kazne za parkiranje za koju do pre neki dan pojma nije imao i koja mu nikad nije uručena!?
Inače, Srđan je lično zasukao rukave i sa grupom entuzijasta krčio višegodišnji korov oko zapostavljene Kraljeve česme i uspeo da od gradonačelnika Beograda dobije obećanje da će se ispred Kraljeve česme napraviti pristojan spomen–park. Šapić je to obećanje ispunio, pojavio se na godišnjicu atentata na kralja Aleksandra, „otvorio“ česmu i iako u kampanji, nije pokušao da zloupotrebi priliku, što je kod političara retka pojava i zaslužuje da se spomene.
Braćo i sestre, država vredi dok za sve važe ista pravila, kad neki postanu „jednakiji“ ode i država i sve ostalo u…
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Branislav Markićević)