U Sremu fabrike VAPE za radnicima!

Domaće i inostrane kompanije, koje već godinama posluju u opštinama Sremskog regiona, uveliko proširuju svoje proizvodne pogone ili su tako nešto najavile u skorijoj budućnosti. Jer, investitori ne kriju to da su veoma zadovoljni i veći deo poslova obavljaju za izvoz, a jedino su zabrinuti za radnu snagu koje u ovom delu Srbije, jednostavno, nema!

Najveća potražnja za radnom snagom je na području opštine Ruma, u kojoj su godišnje otvara nekoliko stotina radnih mesta. Sremci po svemu sudeći nisu zadovoljni uslovima koje im poslodavci nude, pa se opredeljuju za opciju: “Bolje svoju zemlju obraditi, nego džabe nekome raditi.”

Primera radi, Ruma je u veoma kratkom vremenskom periodu pokrenula investicioni ciklus u čak dve svoje industrijske zone, do radnog mesta je došlo gotovo 4000 ovdašnjih ljudi, a u varošici koja sa pripadajućim selima ima oko 55000 stanovnika se u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi još 3000 onih koji čekaju angažman.

– Uspeli smo da nezaposlenost smanjimo ne samo na našoj, već i na teritoriji komšijskih lokalnih samouprava. Tako u Rumi radi oko hiljadu ljudi iz Sremske Mitrovice, iz Iriga ovde na posao dolazi njih 150, a tu je i radna snaga iz Pećinaca – objašnjava nadležni u rumskoj lokalnoj samoupravi.

– Prisutne kompanije su proširile svoje pogone, pa im trebaju novi radnici kojih je teško naći. Struktura kadrova u evidenciji ovdašnje filijale Nacionalne službe za zapošljavanje ne može da zadovolji potrebe konkursa, pa će investitori radnu snagu dovode i izvan Srema – procenjuju u lokalnim samoupravama i podsećaju na to da su mnoge firme posebno organizuju i prevoz zaposlenih. Na kraju, o tome da među Sremcima više gotovo da i nema kvalitetne radne snage svedoči i činjenica da je nemačka kompanija “IGB automotiv“” za pogon u Inđiji nalazi kadrove u Đurđevu, Titelu…

Pokretanje privrede i otvaranje novih radnih mesta je dovelo do povećane gradnje u sremskim opštinama, pa investitori zadovoljno trljaju ruke jer stanove prodaju unapred, još pre nego što neimari prionu na posao. S druge strane, na celom području Srema radnici se žale na male zarade i prekovremeni rad. Mladi brzo odustaju. Radi se i po 18 sati, a plata jedva da prelazi prosečnu.

– Radila sam u jednom proizvodnom pogonu u kojem smo dnevno morali da sašijemo 1.000 komada odevnog predmeta. Radno vreme je od 6 do 14 časova, ali, da bih to ostvarila morala sam da ostajem do 18 radnih sati. Produžetak radnog vremena od četiri sata se ne plaća, a pauze su samo dve, jedna od pola sata i druga od 15 minuta – objašnjava jedna od radnica, dodajući da je bilo dana kada je zbog nečije neodgovornosti bila novčano kažnjena cela smena.

– Većinom tu rade žene kojima je potreban svaki dinar, a ima i onih devojaka kojima taj novac dođe kao džeparac. I onda mi ispaštamo zbog njih, jer one taj posao ne shvataju ozbiljno – tvrdi naša sagovornica.

– Veoma je teško naći dobrog radnika. U Srem se slilo dosta kompanija, a potražnja za radnom snagom je kod svih ista, srednjoškolsko ili osnovno obrazovanje, sa radnim iskustvom ili bez njega. Naravno, ti radnici prolaze obuku od nekoliko nedelja i posle počinju da rade u pogonu. Mlađa populacija se zadrži najkraće uz obrazloženje da taj posao nije za njih – kažu u menadžmentu jedne od fabrika gde dodaju da firma ovda neće širiti proizvodni pogon već namerava da ga seli u druga mesta upravo zbog manjka radne snage.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(S. Kostić)