Žrtvovali smo više od osam meseci života zarad borbe za bolje sutra. Nismo razmišljali o tome kako ćemo završiti fakultete, kako će naš život izgledati – dali smo svaki atom snage za ovu borbu. Uprave fakulteta su na našu, sada možda i od stvarnosti odvojenu, istrajnost, počele da odgovaraju izbacivanjem sa fakulteta.
Prvi su na udaru bili studenti VIŠER-a – u ranim jutarnjim časovima izbačeni su sa svog fakulteta, stvari su im još uvek zaplenjene, sve zarad održavanja ispitnih rokova. Talas je krenuo da se širi. Sledeći su bili studenti Filološkog fakulteta, zatim Visoke zdravstvene škole, a na kraju će studenti svih fakulteta, najverovatnije, završiti isto.
Svi će biti izbačeni na ulicu. Zaboraviće se da smo pre samo nekoliko meseci stajali rame uz rame sa profesorima, dekanima, rektorom – na svakom protestu, uz iluziju zajedničke borbe. Međutim, zajedničke borbe nikada nije ni bilo, drage kolege. Nastavno-naučna veća su, nakon par meseci represije i tzv. „udara po džepu“, odlučila da prikriveno okrenu leđa svojim studentima.
Za početak su nametnuli nadoknadu nastave koju nijedan plenum nije podržao. Zatim su usledili ispitni rokovi, a – kako su pokazale pojedine uprave – nikakav problem im ne predstavlja da studente izbace iz zgrade fakulteta, ali i da počnu sa omalovažavanjem celokupnog pokreta, širenjem diskursa da su studenti sve isprljali, da je u blokadi petoro, šestoro ljudi na svakom fakultetu.
Nisu imali dovoljno ljudskosti da nam nož u leđa zabodu u martu ili aprilu, kako bi se studenti barem donekle pripremili za nametnut završetak akademske godine. Nisu mogli ni za toliko da nam izađu u susret – spakovali su šest ispitnih rokova u period od dva meseca. Pa ko živ, ko mrtav.
Pokazali su da ih akademska zajednica – koja navodno postoji zbog studenata – uopšte ne interesuje. Nije ih briga koliko će se ljudi vratiti u svoje rodne gradove jer nemaju finansijska sredstva da plaćaju i stanarinu i školarinu na fakultetu. Prosto ih ne interesuje.
Ipak, niko neće izaći – ni rektor Đokić, koji je za sve navedeno zaslužan, a koji se i dalje krije iza zavese navodne podrške – da javno kaže da su nas izdali. Da su pustili decu da sama sve odrade, da se izbore sa ovim režimom, a da su tu borbu sami krenuli da gase svojim postupcima.
Ako borba prestane narednih meseci, za to neće biti zaslužni ni Vučić ni SNS – za to će biti zaslužan naš Univerzitet, naši dekani, koji su poklekli pod prvim pretnjama. Dokazali su da nemaju kičmu i da jedino gledaju lični interes.
Neka Vučić vlada doveka – živeo Univerzitet!
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
