Država je raspisala javni konkurs i subvencioniše ugradnju panela, pa će svako ko se prijavi moći da dobije do 50 odsto ukupne investicije, a najviše 420.000 dinara.
Ugradnja solarnih panela može da donese uštedu na računima za električnu energiju i do 3.000 dinara, pokazala je računica Ministarstva rudarstva i energetike.
U Srbiji je u septembru prošle godine raspisan javni poziv za dodelu subvencija za ugradnju panela, a onaj ko se prijavi moći će od države da dobije do 50 odsto ukupne investicije, tačnije najviša suma koju podnosilac zahteva može da dobije je 420.000 dinara.
Naime, u jeku svetske energetske krize građani uveliko razmišljaju o računima za struju, a cilj davanja podsticaja za ugradnju solarnih panela je da se smanji potrošnja energije na nacionalnom nivou i ujedno čuva zdravlje životne sredine.
Količina novca koju je dobila svaka lokalna samouprava zavisi od broja stanovnika na njenoj teritoriji, pa tako maksimalni iznos sredstava podsticaja koji dodeljuje Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti po jedinici lokalne samouprave iznosi 200 miliona dinara za gradove koji imaju više od dva miliona stanovnika.
Oni koji imaju između 100.000 i milion stanovnika dobiće po 100 miliona dinara, dok će opštine u kojima živi više od 50.000 a manje od 100.000 ljudi moći da iskoriste po 50 miliona dinara subvencija.
Opštine koje imaju manje od 50.000 stanovnika moći će da konkurišu za subvenciju od maksimalnih 25 miliona dinara – pokazuju podaci Uprave za finansiranje.
Računica Ministarstva rudarstva i energetike pokazala je da jedan solarni panel od pet kilovata može da proizvede oko 430 kilovat-sati, a da se ugradnja isplati za oko šest godina, dok je rok trajanja panela 25 godina.
„To znači da govorimo o uštedama od oko 3.000 dinara na mesečnom nivou na prosečan mesečni račun od oko 3.500 dinara i prosečnu potrošnju od 400 kilovat-sati. Pritom će građani plaćati samo fiksni deo“, navode iz resornog ministarstva.
Takođe je važno naglasiti da je procedura za ugradnju panela znatno pojednostavljena, pa od trenutka donošenja odluke o postavljanju do potpisivanja ugovora ne bi trebalo da prođe više od dva do tri meseca, a i nije potrebna građevinska dozvola, već samo odobrenje lokalne samouprave.
Građanima koji žive u stambenim zgradama potrebna je odluka stambene zajednice ili dela zajednice, kao i okvirni projekat za solarne panele koji se potom priključuje na postojeće instalacije u stanu i kući.
Procene stručnjaka su da površina krovova u Srbiji zauzima 600 kvadratnih kilometara i da bismo, ako bi se iskoristilo samo 10 odsto krovne površine, mogli da imamo oko šest gigavata iz solarnih panela.
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da je ugradnja panela postala isplativa kada je otvorena mogućnost da se struja generisana panelima prodaje EPS u vreme kada domaćinstvo, odnosno firma, proizvodi više nego što troši, kao i zbog napretka tehnologije, koji je povećao njenu efikasnost i smanjio cenu, piše Kurir.
„Država subvencionise 50 odsto ugradnje panela i maksimalno je pojednostavila proces sa stanovišta ugradnje (nema nijedne dozvole vezane za planiranje i izgradnju za sisteme do 50 kW). Do sada je izdvojeno oko 100 miliona dinara za subvencije, što pokriva oko 400 prosečnih domaćinstava, ako se pretpostavi da je prosečna cena sistema oko 4.000 evra i da je subvencija 2.000 evra“, objašnjava Stevanović i dodaje:
„Realno, ovim pogodnostima su paneli postali dostupni celoj srednjoj klasi u Srbiji. Uz bankarski kredit za ostatak iznosa i uštede na struji proces je prilično bezbolan. Ceo proces je odličan jer nam je bolje da deo energije koji će nedostajati radimo iz panela (prva mera je i dalje bolja izolacija zgrada), čime bismo mogli da disperzujemo izvore energije, odnosno da uvodimo što više obnovljive energije. Naravno, paneli nisu čarobni štapić jer zavise od izloženosti sunčevoj energiji i neće svi imati iste koristi i istu isplativost uvođenja“, naglašava naš sagovornik.
Međutim, stručnjaci ističu da će topliji, odnosno sunčaniji predeli naše zemlje odašiljati više energije u panele, pa ukoliko živite u području s manje sunčanih sati, trebaće vam više panela da biste apsorbovali potpunu količinu energije koja je vašem domaćinstvu potrebna.
Jedan od razloga zbog kojih je francuski grad Grenobl postao „zelena prestonica Evrope“ sa svojih 160.000 stanovnika su i solarni paneli, koji stanovnicima zgrada omogućavaju da budu energetski nezavisni, jer objekti poseduju baterije koje sakupljaju struju, dok stanovi imaju opremu koja meri potrošnju struje i vode u realnom vremenu.
Stanovnici zgrada koriste LED rasvetu, imaju pametne radijatore, koji omogućavaju skladištenje i obnavljanje energije u najpovoljnijem trenutku, a urađena je i mobilna aplikacija kako bi svaki zakupac mogao da prati sopstvenu potrošnju. Takođe, kako bi se podstakla manja upotreba vode za tuširanje, tuševi su opremljeni sistemom koja meri potrošnju vode u realnom vremenu i menja boju za svakih 10 litara utrošene vode, pa stanari dobijaju zeleno, plavo, ljubičasto i na kraju crveno upozorenje da troše više od dozvoljene količine.
Trenutno su u Srbiji u ponudi solarni paneli različite snage, pri čemu se optimalnim za individualne korisnike preporučuju solarni paneli od jedan do pet kW, godišnje proizvodnje od 1.500 kW do 7.250 kW električne energije, a koji zahtevaju od pet do 30 kvadratnih metara slobodne (krovne) površine.
„Cena investicija za izgradnju solarnih panela se smanjuje kako raste njihova instalisana snaga. Za solarne panele snage od četiri do pet kW cena iznosi od 900 do 1.000 evra po kW. Ukupna cena investicije za solarne panele od četiri do pet kW je 3.600 do 5.000 evra“, naveli su iz Ministarstva energetike.
