Koliko je potrebno potrošiti reči u obznanjivanje svih nepravdi učinjenih u mitrovačkom Osnovnom sudu, u instituciji koja bi, po nekoj logici, tu pravdu trebalo da štiti? Koliko je ljudskih života i sudbina zapečaćeno zbog raznih “kombinacija ispod stola” stvaranih zarad ličnih materijalnih i finansijskih interesa nekih sudija i kriminalizovanih pojedinaca?
Jedna od najsvežijih presuda iz kuhinje mitrovačke Plate (ne)pravde je i ona po kojoj je osuđen penzioner Slobodan Stokanović, zato što je – smatra sud – 17. avgusta 2016. godine ispred zgrade Skupštine grada narušavao javni red i mir, vršenjem nasilja nad Nenadom Lemajićem.
Stokanović je osuđen na 20 hiljada dinara, pod pretnjom zatvora ako ne plati.
To što Stokanović ima 77 godina i što deluje prilično neverovatno da je olako izlupao čoveka u punoj životnoj snazi, usred bela dana u samom centru grada – to sudiji nije bilo nelogično. Znači li ova presuda da, po mitrovačkom sudu, postoji i izvesna zaštićena grupa ljudi, lidera raznih političkih stranaka kojima je sve dozvoljeno, i na koje ne sme niko ni prst da uperi.
Sam Slobodan Stokanović, osuđen za remećenje javnog reda i mira, ogorčen je zbog ovakve presude.
– Imam osećaj da sam unapred osuđen, jer je sve okončano u ekspresnom roku. Po ovoj presudi ispada da sam kriminalac i delikvent. Još ću razmisliti da li ću u zatvor ili ću platiti kaznu, jer 20 hiljada dinara je pola moje penzije koju sam pošteno zaradio, a dočekao sam da mene, bivšeg načelnika policije, ponižavaju. Nije stvar u novcu, ljudi mi se nude da mi pomognu i plate oni kaznu. Hvala im, ali ne treba mi ničija pomoć. Osećam se poniženo kao čovek. Nemam reči za presudu – prokomentarisao je Stokanović.
U svojoj žalbi Prekršajnom apelacionom sudu u Novom Sadu Stokanović tvrdi da nije istina da je „prebio“ Lemajića, već da ga je samo odgurnuo.
– Da sam hteo mogao sam da ga fizički „prebijem“ iako sam 20 godina stariji, a što mi nije ni palo na pamet jer on nije dostojan, i pored ogromnog zla koje mi je, godinama pre, naneo. Veliki broj građana mi zamera što ga nisam isprebijao, jer je to čovek o kome u gradu retko ko ima lepo mišljenje, osim njegovih političkih pulena koje je doveo na vlast prljavim mahinacijama i drži ih na konopcima kao u lutkarskom pozorištu. Kako sam kasnije saznao lekarsko uverenje mu je izdao dr. Miroslav Kendrišić njegov „partijski drug“, a što može da bude i sukob interesa.
Da podsetimo, sukob je počeo tako što su se na stepenicama Gradske kuće susreli Stokanović i Lemajić, pri čemu je Stokanović rekao „Gde naletih na baksuza“, na šta mu je 20 godina mlađi Lemajić odgovorio vulgarnim rečima „Marš u tri ….. materine“!
Da je tako bilo potvrdio je i svedok Svetislav Miladinović, što sud tokom celog postupka nije uzeo u obzir prilikom utvrđivanja odgovornosti i odmeravanja kazne, a što je jedina i prava istina – tvrdi Stokanović.
Iako je ovaj proces završen neuobičajeno brzo za naše prilike, istovremeno se u istoj zgradi, u mitrovačkom Osnovnom javnom tužilaštvu, krčka se već godinu i po dana krivična prijava protiv Nenada Lemajića zbog pljačke gradskog budžeta, u iznosu od preko milion dinara.
Da li se Nenad Lemajić ismeva sistemu jer mu to neko unutar zgrade Palate pravde dozvoljava? Za to vreme su ostali građani, poput penzionera Stokanovića, poniženi, nezaštićeni i unapred osuđeni.