Iako prostorni plan područja posebne namene Fruške gore do 2022. godine predviđa rekultivaciju kamenoloma Kišnjeva glava i privođenje nameni u svrhu turizma i rekreacije, na ovom lokalitetu se i dalje eksploatiše kamen trahit.
Dozvola za eksploataciju firmi „Kamenolom Rakovac“ istekla je 31. decembra 2020. godine, a prema važećim planovima, firma koja eksploatiše dužna je da po završetku radova, najkasnije u roku od jedne godine, izvrši rekultivaciju zemljišta i preduzme mere zaštite životne sredine i voda, kako bi se zaštitili život i zdravlje ljudi.
„Radovi na zatvaranju i rekultivaciji površinskog kopa Kišnjeva glava moraju da se završe do 31. decembra 2020. godine“, definisano je rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj od 18. jula 2016. godine. Ovako je bar na papiru. U realnosti su građani u februaru zatekli mašine koje i dalje eksploatišu ovo područje i podneli inspekcijsku prijavu. I nakon što je u februaru na teren izašla inspekcija, kamenolom je nastavio da radi.
U martu je na teren izašao rudarski inspektor koji je utvrdio da „Kamenolom Rakovac“ i dalje obavlja rudarske radove bez odobrenja nadležnog organa, te da je nastavio sa radovima iako je dobio rešenje o zabrani izvođenja. Nakon isteka datih rokova inspektor je shodno Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima podneo prijavu za učinjen privredni prestup. O ovome su obaveštene i nadležna policijska uprava i policijska stanica.
Dragana Arsić iz Pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“ kaže da su oni prijavili radove inspekciji nakon što su na licu mesta videli da se uprkos zabrani i dalje nastavlja eksploatisanje i utovar kamena. Kako kaže, kada su izašli na teren i sišli do kamenoloma, vlasnik firme je zvao policiju.
„Legitimisali su nas. Mi smo rekli da smo tu kao građani, da imamo pravo na to, jer je u pitanju teritorija nacionalnog parka. Oni su konstatovali da ne vršimo nezakonite radnje i otišli su„, priča naša sagovornica. Kako dodaje, bitno je to da je Ministarstvo rudarstva i energetike sklopilo ugovor sa firmom „Kamenolom Rakovac“ za eksploataciju i rekultivaciju.
„Međutim, oni apsolutno ništa nisu uradili u vezi sa rekultivacijom, samo su eksploatisali. S obzirom na to da je kao garancija izvršenja posla rekultivacije data menica, oni to nisu uradili i pokrajinski sekretar za energetiku je uputio tu menicu nadležnom ministarstvu„, navodi Arsić.
Ističe da je stav ekoloških aktivista da se zatvori kop i da priroda uradi svoje, jer je nejasno kako država sada može da ubedi firmu da sklopi novi ugovor i da uradi rekultivaciju, jer im se ne bi isplatilo. Površinski kop Kišnjeva glava se nalazi na oko dva kilometra od Partizanskog puta, a može se doći i iz smera Rakovca. Putevi koji vode do Kamenoloma uglavnom nisu u dobrom stanju, a njihovom održavanju ne pomaže ni to što njima redovno prolaze kamioni prepuni kamena.
Stručnjaci sa Rudarskog instituta iz Beograda navode da je još 2008. godine rađen projekat rekultivacije kopa Kišnjeva glava, a rok rekultivacije bio je 2012. godina.
„U ovom slučaju projekti su išli ka tome da se ta lokacija uredi tako da se to nameni za sportsko-rekreativni prostor“– navode u Rudarskom institutu.
Kako kažu, eksploatisanje može da traje dok se ne iscrpe rezerve kamena, ali u slučaju Kišnjeve glave iscrpljenost rezervi nije ograničavajuć faktor, već postoje drugi uticaji koji su „doveli do granice izvodljivosti radova„.
„Pod dejstvom sunca, kiše, vetrova, atmosferskih promena kamen se drobi. Da ne bi neko stradao napravljeno je rešenje da se kosine osiguraju i da se zaštite ljudi koji borave u tom prostoru. Problem je, dakle nesigurnost tog prostora, a postoji više funkcionalnih razloga za rekultivaciju. Ali suština je vraćanje prostora prirodi“, ističu.
„To je kamen izuzetnog kvaliteta koji je eksploatisan sa punim kapacitetom, ali i logikom. Vojvodina kamena nema, a ovo je u epicentru Vojvodine. Alternativa je da kamen dovozite, a kamen nije sirovina koja trpi velike transportne troškove. Ali tu postoji prostor dugačak oko pet kilometara između Kišnjeve glave i Srebra koji je ležište ovog kamena. Dakle moguće je preseliti se na drugu lokaciju i napraviti kamenolom“, objašnjavaju u Institutu.
Ipak, naglašavaju da građani moraju imati u vidu da ovaj rudnik ne pravi kontaminaciju u okruženju.
„Kišnjeva glava nema hemijske kontaminacije i nema trajnih posledica po okolinu. To je objekat koji je izmenio morfologiju područja, ali posle rekultivacije to može da izgleda tako da se ne zna da je tu ikad eksploatisan kamen„, zaključuju.
Kompanija koja od 1977. godine eksploatiše ovo područje bila je deo „Teko Mining grupe“, do prinudne prodaje akcija 2016. godine. Tada je najveći udeo u kompaniji uzeo „Milinković kop“ koje se od 2008. godine bavi „trgovinom na veliko“. Ova firma ima i ogranak koji se bavi gajenjem šuma i ostalim šumarskim delatnostima. Mali deo akcija (0,15 odsto) do 2016. godine imao je „Multiinvest centar AD Kragujevac“. Te godine je udeo ovog preduzeća otkupila Narodna skupština Srbije, a u prvoj polovini 2019. godine taj isti udeo je kupila Vlada Srbije, a za svog zastupnika u ovoj firmi postavila generalnog sekretara Vlade Novaka Nedića.
Nedić je i član Glavnog i izvršnog odbora Srpske napredne stranke i predsednik saveta za pravna pitanja SNS Beograd. Bio je član Upravnog odbora FK Partizan do aprila 2014. godine, kada je podneo ostavku. KRIK je pisao i o vezama Nedića sa kriminalnim klanom Veljka Belivuka. Nedić važi i za čoveka od poverenja Aleksandra Vučića. On je inače i član UO JP Službeni glasnik, kao i predsednik Vladine Komisije za sprovođenje postupaka za izbore direktora. Evidentno je, inače, da preduzeće „Kamenolom Rakovac“ bolje posluje od 2019. godine, odnosno od kad je Vlada uzela udeo u vlasništvu. Međutim, pitanje je u kojoj meri, sa tako malim brojem akcija, Vlada može da utiče na poslovanje ove kompanije.
Prema javno objavljenim finansijskim izveštajima, „Kamenolom Rakovac“ je 2016. godine ostvario dobit od 180.971.000 dinara, 2017. zaradio je 183.588.000 dinara, 2018. godine dobit je porasla na 204.254.000, dok je 2019. godine dobit ovog preduzeća iznosila čak 376.984.000 dinara. Ovo znači da je za samo nekoliko godina „Kamenolom Rakovac“ počeo da zarađuje dvostruko više od svog godišnjeg proseka. S druge strane, naknada koju je „Kamenolom Rakovac“ platio Nacionalnom parku za eksploataciju kamena u 2019. godini iznosi 11.666.261 dinar.
(Dragana Prica Kovačević – dragana@021.rs)
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
