Poslednjih nekoliko godina električni skuteri postali su neizostavan deo gradske svakodnevice. Ono što je do juče bilo retkost na ulicama danas je uobičajen prizor – mladi koji njima odlaze na posao, učenici koji ih koriste za odlazak u školu, pa čak i stariji građani koji su u ovom prevoznom sredstvu pronašli praktičnu alternativu automobilu. Međutim, naglo povećanje broja električnih skutera donelo je i nova pitanja: kako ih uklopiti u postojeći saobraćajni sistem i kako se ostali učesnici u saobraćaju mogu navići na njihovo prisustvo?
Za razliku od automobila i motocikala, električni skuteri gotovo da ne proizvode buku. Upravo zbog toga mnogi pešaci ne primete njihovo približavanje na vreme, posebno u prometnim gradskim zonama. Vozači automobila suočavaju se sa drugačijim problemom. Skuteri su mali, lako promiču između vozila i često se pojavljuju u „mrtvom uglu“ retrovizora. Zbog toga stručnjaci savetuju dodatni oprez prilikom skretanja, uključivanja u saobraćaj i parkiranja.
Kao što su se građani svojevremeno navikavali na biciklističke staze i povećan broj biciklista, tako je danas potrebno razvijati kulturu zajedničkog korišćenja prostora. To podrazumeva da vozači prihvate skutere kao ravnopravne učesnike u saobraćaju, pešaci da budu pažljiviji na mestima gde se oni kreću, a korisnici skutera da poštuju pravila i ne ugrožavaju druge.
Poseban problem predstavljaju vozači skutera koji velikom brzinom prolaze trotoarima ili pešačkim zonama. Takvo ponašanje ne samo da izaziva negodovanje građana, već povećava i rizik od nezgoda.
Iako mnogi korisnici smatraju da su električni skuteri bezbedni zbog njihove veličine, statistike iz evropskih gradova pokazuju da su povrede glave među najčešćim posledicama saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju vozači skutera. Nošenje zaštitne kacige, korišćenje svetala tokom noći i reflektujuće opreme značajno povećavaju bezbednost i mogu sprečiti ozbiljne posledice.
Rast popularnosti električnih skutera zahteva i prilagođavanje infrastrukture. Šire biciklističke staze, jasna signalizacija i preciznija pravila korišćenja javnih površina mogli bi da smanje broj konflikata između pešaka, biciklista i korisnika skutera. Mnogi evropski gradovi već su uveli posebne zone za kretanje i parkiranje električnih skutera, čime su smanjili gužve na trotoarima i povećali bezbednost svih učesnika u saobraćaju.
Električni skuteri nisu prolazni trend. Oni predstavljaju deo šire promene u načinu kretanja kroz gradove, zajedno sa biciklima, električnim biciklima i drugim alternativnim vidovima prevoza. Zbog toga će navikavanje na njih biti neizbežno. Ključ uspeha leži u međusobnom poštovanju, odgovornom ponašanju i spremnosti da se gradski saobraćaj prilagodi novim tehnologijama. Samo tako će električni skuteri postati saveznik, a ne problem u svakodnevnom životu gradova.
(SMP)