Da li su vas učili da ljudima ne treba verovati jer nisu dobronamerni ili su vam možda govorili da smo ljudima okruženi kako bismo se medjusobno pomagali i našli se na raspolaganju onda kada je to zaista potrebno?
Ukoliko ste odrastali sa porukama da su ljudi loši, skloni tome da drugoga prevare i tako obezbede izvesnu dobit za sebe, verovatno kao odrasli uglavnom slabo verujete kako ljudima koje poznajete površno, tako i onima koji su vam bliski i koje poznajete bolje. U ovakvoj situaciji, drugi ljudi se uvek prihvataju sa rezervom i podozrivošću uz izraženu opreznost i očekivanje krajnjeg negativnog ishoda iz svake buduće aktivnosti jer sa takvim stavom, ljudi često otpisuju dobre i pozitivne namere drugih i pre nego što se očekivana situacija uopšte i dogodila.
Ukoliko imate razvijen ovakav stav, uklapate se u globalni stav velikog broja stanovnika naše zemlje jer istraživanja pokazuju da su ljudi u Srbiji izuzetno oprezni kada je poverenje u druge ljude u pitanju.
Rezultate ovih istraživanja možda bismo mogli objasniti okolnostima koje su u proteke tri decenije zadesile stanovništvo naše zemlje, a koje su sve išle u pravcu izneverenih nada, očekivanja, želja i htenja. Generalno bi se moglo razumeti da su ove okolnosti narušile poverenje medju ljudima i da se koriste kao opravdanje za opšte nepoverenje koje negde još uvek postoji jer ljudi koji su bili svedoci ovakvih vremena to isto stečeno nepoverenje preneli su i na generaciju svoje dece verovatno sa namerom da ih zaštite, pripreme na nepovoljne okolnosti i moguća iznenadjenja.
Međutim, ljudi su socijalna bića i kao takvi pripadaju zajednici gde je nužno postojanje elementarnog poverenja u druge. Imati to bazično poverenje u druge važno je jer da bi bili funkcionalni u zajednici kojoj pripadaju, ljudi ne mogu sve druge procenjivati kao loše. Kada druge procenjujemo kao dobronamerne, otvaramo vrata prijateljskim odnosima sa drugim ljudima, samim tim oslobadjamo se usamljenosti, stalnog opreza i ovakvim stavom dovodimo do većeg kvaliteta vlastitog života.
Ovo nikako ne znači da će osoba sa ovakvim stavom verovati svima i bez prethodne procene naivno prepuštati drugima mogućnosti za različite štetne namere. Određena doza sumnje treba da postoji jer ona osobu štiti od mogućih negativnih namera i tako joj ostavlja prostor da se zaštiti.
Poverenje među ljudima je ključno kako na nivou pojedinca, tako i na nivou čitave zajednice. Svaki pojedinac može kroz saradnju sa drugima dopriineti boljem funkcionisanju zajednice kojoj pripada, a da bi mogao ostvariti taj doprinos važno je da veruje i procenjuje da su drugi dobronamerni, tj da možda i kad nisu u mogućnosti da izađu u susret drugome, početno nisu imali nameru da ne pomognu.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120