Geotermalne vode Mačve i skoro tri decenije nakon što su ih otkrili stručnjaci Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda, gotovo se uopšte ne koriste. Prema nekim procenama, iz eksperimentalnih bušotina u međuvremenu je nepovratno istekla energija vredna najmanje 50 miliona evra.
A da nije moralo baš tako biti, govori davno zaboravljeni investicioni program sačinjen za potrebe PIK „Mačvanin“ iz Bogatića. Prema tom dokumentu, ukoliko bi staklenik površine 10 ari koristio geotermalnu vodu, mogao bi da uposli čitavu porodicu i donese godišnji prihod od tadašnjih 300.000 nemačkih maraka!
Rudarsko-geološki fakultet, Institut za hidrogeologiju u Beogradu, Geotermalni institut u Grockoj i Kantonalna opservatorija u Nojšatelu u Švajcarskoj, istraživanjima su pokazali da je količina akumulirane energije toplih voda ispod mačvanske ravnice srazmerna moći 300 milijardi litara nafte ili tri biliona kilovata struje.
Prva istraživanja počela su osamdesetih godina u Dublju, odmah pošto su, kopajući arteski bunar, na dubini od 178 metara radnici otkrili vodu temperature 40 stepeni. Najverovatnija hipoteza, koju su postavili profesori Rudarskog fakulteta, bila je da je reč o prisustvu kolektora sa veoma zagrejanim vodama usled izuzetno tanke Zemljine kore, od svega 25 kilometara.
Istraživalo se i kasnije, pa je na lokalitetu Beljište u Bogatiću 1990. godine otkrivena voda temperature 78 stepeni, samoizliva 61 litar u sekundi. Niska mineralizacija omogućavala bi da se, posle hlađenja, voda može odmah upotrebiti za piće, što je otvaralo mogućnosti flaširanja i dalje prodaje uz minimalne troškove. U Mačvi je bilo i planova za angažovanje 40.000 poljoprivrednika u izvozu povrća u Evropu.
Sankcije međunarodne zajednice osujetile su svaku realizaciju, a posle promena 2000. godine to su činili nesigurna zakonska regulativa, komplikovani propisi i preklapanje ingerencija ministarstava. Zainteresovanih za korišćenje geotermalne energije u Mačvi i te kako ima, ali je ona, zbog svega ovoga, i danas na pionirskim i sporadičnim pokušajima.
Geotermalnu vodu u Bogatiću godinama koristi „divlja“ banja „Jokin grab“, nastala na privatnom imanju, nedaleko od jedne od eksperimentalnih bušotina. Pohode je ljudi iz čitave Srbije jer veruju da leči kožne bolesti, hipertenziju i reumatizam. Nedaleko odatle je kompleks bazena „Mačvanske rivijere“, čiji vlasnik ima vrlo ambiciozne planove za razvoj turizma. U Salašu Noćajskom, takođe, postoji zatvoreni bazen „Plava zvezda“, na kojem se u toploj vodi može uživati i u vreme velikih snegova.
Inače, u Mačvi je izuzetno visok nivo podzemnih voda, a vodovodom je pokrivena tek varošica Bogatić. Meštani gusto naseljenih sela, snabdevaju se iz bunara, koji su ugroženi brojnim septičkim jamama. Čak su i pojedini stari bunari pretvoreni u septičke jame, što je potencijalni izvor zaraze. Nitrati, opet, potiču od intenzivne poljoprivredne proizvodnje i imaju tendenciju rasta.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(A. Delić)