U vezi predstojećih parlamentarnih/predsedničkih izbora, istina je samo to da sve liči na turnir na kojem učestvuje jedna mačka i gomila miševa. I, sada mi kao treba da se opkladimo ko će biti pobednik turnira. Predvidivo, zar ne?
Mnogo je zanimljivije posmatrati lokalne političke aktere koji su uzeli učešća na ovim izborima.
S jedne strane su sve sami državni činovnici koji žele da zadrže privilegije stečene u prethodnom periodu (“socijalno, penziono i redovna plata”), a sa druge, na opozicionim listama, oni koji bi to želeli da im preotmu, jer trenutno niti igde rade niti imaju nameru da pošteno zarade svoj dinar negde u privatnom sektoru, van državnih jasli.
Između te dve strane je sluđeni narod kojeg opsedaju na ulicama gurajući im u ruke flajere sa svojim lažnim obećanjima “za spas Srbije”, uznemirujući ih telefonima i bestidno agitujući preko društvenih mreža (krijući se iza lažnih profila) u čvrstom ubeđenju da su baš oni ti koji su u pravu i koji vide dalje od ostalog naroda. Ukratko, reč je o gomili individua koje znaju šta bi sa državom, jedino imaju mali problem kad treba svoj lični život da urede.
Pored navedenog, ovi izbori su pokazali da ni samoproklamovani “istinomeri” iz udruženja “Grad za sve nas” nisu baš ni toliko pošteni, ni toliko jedinstveni kakvim se predstavljaju. Na stranu što se uočava kako u narodnim očima čak i ne predstavljaju jedinu opoziciju, kako su to sami sebe u proteklom periodu ubeđivali.
Deo njihovih odbornika prikupljao je potpise za Dveri, deo za ekološku listu “MORAMO”, čak na njoj imaju i jednog predstavnika. Treći deo otišao je za Đilasom. Jedni mašu ruskim, drugi ukrajinskim zastavama! Nigde sloge ni jedinstvenog stava! Pa kako bi onda danas-sutra bili u stanju da vode grad? Onako kako je to nekad radio DOS (iz kojeg su, uostalom, i potekli), uz međusobne svađe i podmetanja?
Kao da su svi zaboravili na svog lidera Vladimira Petkovića hitajući da uhvate razne opozicione vozove u nadi da će, nakon izbora i povoljnih rezultata, uspeti da reše svoje egzistencijalne probleme. Petković im je svojevremeno poslužio samo da se zaklone iza njega, svesni da za njih ne bi glasali ni njihovi ukućani.
Ili neko misli da ima ljudi koji bi dali u ruke sudbinu svojih porodica odbornicima “Grada” poput Uroša Vozarevića ili Miloša Milenovića?! Zašto bi iko to učinio, pa balvana ima više nego dovoljno i u sadašnjoj vlasti.
Svestan da je članovima svog udruženja poslužio samo da se pred prošle lokalne izbore sakriju iza njega, a da su ga, već prvom prilikom, na ovim izborima, napustili, Petković je pokušao da se vrati u sedlo objavom na Fejsbuku koja glasi:
“Jasno je kao dan, onima sa kojima se poznajem, da nikada nisam molio, niti sam se bagre bojao! Znaju svi dobro da nisam igrao po profesorskim i ministarskim pravilima!
Zato, zbog svoje dece, ne želim da ćutim, ne želim da vam pomognem u ostvarenju lagodnog života na leđima svih nas, ne želim ništa i ne treba mi ništa, osim da vam vidim leđa, da vaš sistem iščezne i da naša deca ne mole razne balvane i slične njima za život dostojan čoveka koji im po Ustavu pripada!
Zapamtite, neću ćutati makar mi to bilo poslednje, zapamtićete nesreću ovog naroda, a ja ću se truditii da dam svoj iskreni i maksimalni doprinos u tome! Ako ne 03.04., pamtićete 04.04.2022.godine!”
Dobar pokušaj, ali ono što izaziva zabunu je pitanje zašto ništa u tom smislu nije činio u prethodne dve godine, koliko mu već traje odbornički mandat. Kao advokat, zašto nije podnosio krivične prijave protiv te “bagre” i tog “sistema”? Zašto je ćutao i uzimao bezobrazno visoke odborničke naknade ne čineći ništa, sve dok nije primetio da mu se udruženje osipa i da su se obožavaoci njegovog lika i dela, okrenuli drugim liderima.
Tek sada, primetivši da mu se društvo razilazi, pokušava da ih animira preteći iz prazne puške, ostavljajući javnost u nedoumici, da li će se obračunati sa neistomišljenicima 03.04. ili ipak 04.04.2022?!
Teško je dokučiti od čega to zavisi, ali ono što je izvesno je da su odbornici udruženja “Grad za sve nas” do sada iz gradskog budžeta uzeli oko 5 miliona dinara, a da zauzvrat, u korist svojih birača nisu učinili ama baš ništa. Niti će učiniti, pogotovo njihov, skoro već bivši lider, Vladimir Petković. Ni 03.aprila, a bogami ni 04.04.2022!
Upućeni znaju zašto, a za ostale malo podsećanje:
Svojevremeno smo pisali o zloupotrebi placa u užem centru grada gde je trebala da se gradi služba Hitne pomoći i videli da na rešenju o preimenovanju placa stoji Petkovićev potpis. Pisali smo i o uzurpaciji obale Save i vikendicama izgrađenim na njoj i videli da na dozvoli za gradnju opet stoji Petkovićev potpis. Čak i oni koji su protestovali zbog ekološkog zagađenja mogli su primetiti da se na građevinskoj dozvoli Metalfera ponovo nalazi u potpisu ime Vladimira Petkovića.
Po čijim je pravilima potpisivao sve ove dokumente, “profesorskim ili ministarskim”? I s kim bi on hteo da se obračunava 03.04. ili 04.04.2022.? Sa sobom?
Ili očekuje da Mitrovčani učestvuju u njegovim ličnim obračunima, u kojima je izvukao deblji kraj?
Dok je potpisivao sva ta rešenja, nije tražio podršku ni od kog. Očigledno je i sada ima sve manje, sudeći barem po ekipi iz njegovog udruženja “Grad za sve nas” koja se već uveliko počela razilaziti.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(M. Milivojević)