GRGETEG: Selo koje u tišini nestaje

0
6794

Jesenje lišće raznih boja okitilo je jedinu ulicu u malenom fruškogorskom selu Grgeteg, koja nosi naziv po čuvenom romantičarskom pesniku Branku Radičeviću.

U selu poznatom po istoimenom manastiru, kojeg je po predanju osnovao despot Zmaj Ognjeni Vuk u drugoj polovini 15. veka, čuje se samo huk vetra, nema dečje graje, ni zvuka traktora, motorne testere… Ulica prazna kao da u mestu nema žive duše.

U 30 kuća ostalo je isto toliko stanovnika, uglavnom stari i nemoćni. Nema prodavnice, škole, ambulante, pošte, nema školaraca ni omladine, drugim rečima, selo u kojem je život stao.

Ušuškan u dolini, koju s jedne strane krase plantaže voća i vinogradi, a sa druge fruškogorske šume, Grgeteg se sprema da utone u zimski san.

U to malo kuća živi po jedno, najviše dvoje ostarelih ljudi. Od polovine trenutnih žitelja, skoro pola njih će preko zime otići kod svoje dece u gradove, pa će se na proleće vratiti – priča Nevenka Kunić (81), jedna od najstarijih u selu, koja je začas nabrojala sve stanovnike Grgetega. – U selu imamo pet momaka, kojima je vreme za ženidbu, a nijednu devojku, sve su otišle za poslom i boljim životom.

Nevenka je ovde došla 1973, kada je u Grgetegu bilo 130 duša. I oko 35 dece raznog uzrasta. Samo u tri kuće je bilo 13 dece, a danas – nijednog školarca.

Jedino se manastir podmlađuje, a selo stari i nestaje. Tamo je više od 40 monahinja, a ovde tridesetak stanovnika. Kroz naše selo samo prolaze kad idu u tu svetinju, niko se ne zadržava – govori ova starica.

Grgeteg nema ni vodovod, mada je mreža urađena pre nekoliko godina, ali voda nikako da poteče iz slavina. I pored najava lokalne vlasti da će rešiti taj problem, meštani muku muče sa pijaćom i tehničkom vodom.

Uglavnom se snabdevamo vodom iz sopstvenih bunara, ali ove godine u njemu nije bilo dovoljno vode. Onda u manastiru točimo vodu za piće – kaže Nevenka.

Sa nama je podelila sećanja na davna vremena, kada je u selu bilo dosta krava, prodavalo se mleko, gajilo voće, cedilo vino… Danas su ostale samo lepe uspomene.

Noći teške i duge kao godina. Zavučemo se u kuće i samo čekamo da svane, da vidimo je li komšija ustao, da li je živ. Nisam nikad pomislila da će teško breme godina zaustaviti život sa setom kaže Nevenka Kunić.

(Smiljka Kostić)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here