Da li znate da je Hašimoto tireoiditis bolest koja se čak 5-10 x češće javlja kod žena u odnosu na muškarce. Najčešće prođe par godina dok se ne postavi dijagnoza ove bolesti.
Hašimoto tireoiditis se najčešće javlja između četrdesete i pedesete godine života. U zadnje vreme sve veći broj dece koja su u pubertetu, ali i mlađih od 10 godina ima hašimoto tireoiditis ili hipotireozu.
Šta je hašimoto tireoiditis?
Hašimoto tireoiditis je autoimuna bolest štitne žlezde kada ćelije našeg tela počnu napadati ćelije štitne žlezde i dolazi do propadanja tkiva štitne žlezde što za posljedicu ima smanjeno lučenje hormona štitne žlezde i nastaje hipotireoza gde je smanjena funkcija štitne žlezde. Hašimoto tireoiditis se javlja vrlo često familijarno i zato je bitno obratiti pažnju na prevenciju i redovne kontrole. Pacijent se najčešće žali na stezanje u vratu, hronični umor, promene raspoloženja i depresiju.
Hašimoto tireoiditis je autoimuna bolest, dok je hipotireoza stanje koje nastaje kao posledica ove bolesti. Hashimoto tireoiditis nastaje kada ćelije sopstvenog imuniteta počnu napadati tkivo štitne žlezde i to za posledicu izaziva usporen rad ove žlezde. Hipotireoza nastaje kada štitna žlezda nije u mogućnosti proizvesti dovoljno hormona štitne žlezde (TSH, fT3,fT4) i dolazi do potrebe za unosom hormonske terapije, a sve u cilju hormonske ravnoteže.
Do danas nije utvrđeno šta je jasan uzrok nastanka ove bolesti. U obzir dolazi genetska predispozicija, stres, smanjen unos joda kroz ishranu, različite infekcije bakterijama ili virusima od kojih se u zadnje vreme najviše priča o Ebpštejn Bar virusu, ali i gljivična infekcija Candidom koja preko disbalansa crevnog trakta dovodi do narušavanja imunološkog sistema i nastanka autoimunih bolesti.
Hašimoto sindrom – simptomi
Na samom početku ovog autoimunog oboljenja pacijenti imaju simptome hipertireoidizma tj.pojačanog rada štitne žlezde. Javlja se pojačano znojenje, ubrzan rad srca, gubitak telesne težine, zamor, premor, masna koža i slabo pamćenje i koncentracija. Simptomi najčešće traju nekoliko dana, ali mogu potrajati i do nekoliko nedelja. Nakon toga nastaju simptomi hipotireoidizma tj. smanjene aktivnosti štitne žlezde.
Najčešće se pacijent oseća umoran, trom, zaboravan, pospan, veoma slabe koncentracije, usporenog govora i kretanja. Dolazi do naglog gojenja i loše probave. Srce sada radi usporeno, koža je bleda i suva, a mišići bolni, uz osećaj malaksalosti i slabosti u mišićima. Javljaju se i psihičke promene, bezvoljnost i depresivno raspoloženje.
Kod muškarca je smanjena seksualna želja, a kod žena poremećen menstrualni ciklus. Uz sve navedeno javlja se i nepodnošenje hladnoće, pojava otoka oko očiju i licu uopšte kao podbulost, zatvor, promuklost i otežan govor ili otežano disanje uzrokovano povećanom štitnom žlezdom.
Hašimoto sindrom se najčešće otkrije slučajno na redovnim sistematskim pregledima, kada se utvrdi da je štitna žlezda uvećana. Sam razvoj bolesti je veoma spor. Hašimoto sindrom se dijagnostikuje na osnovu laboratorijskih nalaza, ali i ultrazvukom.
Lečenje Hašimoto sindroma
Shodno vašim laboratorijskim nalazima, ultrazvučnom pregledu štitne žlezde i kliničkom pregledu endokrinolog odlučuje koja vrsta terapije je najbolja za pacijenta. Najčešće se ne koristi nikakva oralna hormonska terapija kod Hašimoto tireoiditisa, jer su nalazi hormona u balansu i samo su antitela u krvi povišena.
Ukoliko je rad štitne žlezde pojačan, pacijenti su veoma nervozni i razdražljivi, apetit je pojačan, ali se kilogrami gube, javlja se drhtavica i nepodnošenje toplote. Koža je vlažna i topla, a na noktima se vide promene.
Pojačan rad štitne žlezde leči se tireosupresivnim lekovima, a kontrole hormona se rade na 4 – 6 nedelja. Terapija se koristi sve dok se nivo hormona u krvi ne uravnoteži. Nakon toga, lečenje se prilagođava još narednih 18 – 24 meseci. Ako su nakon 6 meseci normalni nivoi hormona, smatra se da je pacijent izlečen.
Ponekad se u terapiji hipertireoze koristi i terapija radioaktivnim jodom, pa i hiruško odstranjivanje tiroidne žlezde. Smanjen rad štitne žlezde leči se lekovima koji nadoknađuju manjak hormona, a terapiju prilagođava lekar endokrinolog na osnovu laboratorijskih vrednosti hormona TSH u krvi.
Rade se redovne kontrole laboratorijskih nalaza hormona na 6-12 sedmica kako bi hormoni štitne žlezde bili u balansu. Smanjen rad štitne žlezde uključuje često i smanjenu plodnost i spontane pobačaje kod žena. Zato je jako bitno kod žena koje se bore sa sterilitetom proveriti i rad štitne žlezde. Optimalan vrijednost TSH hormona za začeće i trudnoću je oko 1.
Tireoiditis i hipotireoza – lečenje ishranom
Sve zadnje studije koje su rađene na temu uticaja ishrane na pojavu autoimunih bolesti dokazuju da gluten ima značajnu ulogu u nastanku autoimunih bolesti pa tako i Hašimoto tireoiditisa i hipotireoze. Postoji sve više dokaza kako osobe koje imaju dijagnozu Hašimoto tireoiditis istovremeno mogu biti i preosjetljive tj. intolerantne na gluten.
Gluten je protein u žitaricama (pšenica, raž, ječam, spelta) uz pomoć kojeg dolazi do razvijanja testa. To je lepljiva masa koja testu daje lastičnost. Kada telo ima preosjetljivost na gluten dolazi do bolesti koja se zove celijakija.
Neobična veza između autoimunih bolesti, kao što su Hašimoto bolest i celijakija, može se objasniti nizom unutrašnjih (npr. genetski faktori i prevelika ekspresija citokina) i spoljašnjih faktora (npr. okolina i prehrambene navike). Štitna žlezda je posebno osetljiva na nedostatak mikronutrijenta selena jer selenoproteini, proteini u čiju se strukturu ugrađuje selen, imaju vrlo važnu ulogu u biosintezi i aktivnosti hormona štitne žlezde.
Zbog toga se smatra kako manjak selena kod celijakije može biti ključni faktor koji direktno dovodi do oštećenja štitne žlezde i crevnog trakta.
Rezultati novijih istraživanja pokazuju na potrebu da osobe s Hašimoto tireoiditisom urade i serološke testove na celijakiju (testovi na antitijela AGA-IgA, AGA-IgG, TGA i EMA). Ukoliko se bilo koji od seroloških testova pokaže pozitivnim, dodatno se preporučuje uraditi gastroduodenoskopiju i biopsiju duodenuma.
Na testovima intolerancije koje radim više od 15 godina vrlo često pacijenti koji imaju problem sa radom štitne žlezde imaju intoleranciju na gluten. Zanimljivo je koliko se samo prilikom izbacivanja glutena iz ishrane u trajanju od 3 meseca znatno smanje simptomi poremećaja rada štitne žlezde ali se normalizuju i laboratorijski nalazi hormona i smanje vrednost antitela.
Očigledno je da se prestankom unosa glutena u organizam smanjuje upalni proces u organizmu i autoimuna reakcija tela.
Tokom izmijenjenog režima ishrane u trajanju od minimalno 3 mjeseca potrebno je uključiti u ishranu namirnice koje će pomoći štitnoj žlezdi i eliminisati one namirnice koje joj otežavaju produkciju i lučenje hormona. U zamjenu za glutenske žitarice (pšenica, raž, ječam, speltu, kus-kus) preporučuje se koristiti bezglutenske žitarice (zob, kukuruz, riža, heljda).
Treba obratiti pažnju na unos namirnica bogatih selenom, jodom i vitaminom D.
Selen je obavezan mikronutrijent koji se treba unositi hranom ali i suplementacijom. Preporučuje se dnevni unos selena 200 mcg. Selena najviše ga ima u brazilskom orahu, morskim algama, lešnicima, smeđoj riži, luku… Namirnice bogate jodom su morske alge, mozarella sir, brusnice, ekološki jogurt, himalajska so, krompir pečen u ljusci.
Kod osoba koje boluju od Hašimoto sindroma često je smanjen nivo vitamina B12. Njega treba pojačati kroz ishranu kroz sardine, meso i mleko. Nedostatak vitamina D možete nadoknaditi kroz hranu bogatu ovim vitaminom. Jedite ribu, jaja, mlijeko i mlečne proizvode i sunčajte se što više na suncu. Naravno tu je uvek suplementacija vitaminom D koja se preporučuje u zimskim mesecima kada koža nije izložena suncu.
Potrebno je jesti namirnice sa niskim glikemijskim indexom, jer namirnice sa visokim GI dovode do većih oscilacija šećera u krvi i to utiče loše na žlezde sa unutrašnjim lučenjem u koju spada i štitna žlezda. Namirnice sa visokim glikemijskim indexom su slatkiši, testenina, peciva, čokolada, koka kola, bela riža, kokice…
Zdrave i korisne masnoće potrebno je uvesti u ishranu a to su kokosovo ulje koje ubrzava metabolizam, potiče mršavljenje, podiže bazalnu temperaturu tela. Esencijalne masne kiseline treba unositi kroz koštuničavo voće i Chia semenke. Morske alge imaju veliku količinu selena i zato se preporučuje upotreba algi u ishrani ili kroz dodatke ishrani npr. Spirulina Chlorela plus.
Stres kao jedan od uzroka nastanka Hašimoto tireoiditisa možemo sprečiti meditacijama ili prirodnim preparatom Rhodiolinom koji po sastavu predstavlja adaptogenu biljku Rhodiolu. Smatra se da svojim mehanizmom delovanja utiče na niz medijatora stresa: smanjuje hormon kortizol koji je povišen tokom stresa, ali i modulira serotoninski i dopaminogerički sistem.
Adaptogene biljke imaju sposobnost harmonizacije i normalizacije brojnih vitalnih funkcija organizma, odnosno povećavaju otpornost organizma na stresne situacije.
Ne preporučuju se namirnice koje sadrže goitrogene supstance, koje mogu ometati apsorpciju joda i time pogoršati stanje hipotireoze. Takve supstance nalazimo u soji i proizvodima od soje, kupusnjačama te određenom voću (npr. breskve), orašastim plodovima i sjemenkama npr. kikiriki, pinjoli, lanene semenke. Treba izbegavati i namirnice koje će uz usporen metabolizam dovesti do viška kilograma. To su šećer, slatkiši, bijela riža, bijeli hljeb.
Kako pomoći štitnoj žlijezdi?
Da biste ubrzali metabolizam i pomogli štitnoj žlezdi da bolje radi preporučila bih vam:
3 redovna obroka dnevno, uz jednu užinu
Razmak između doručka i večere mora biti najmanje 11h
Doručak: semenke+proteini
Ručak: biljna vlakna (povrće)+proteini (meso sve sem crvenog, riba, belance)
Večera najlaganiji i najmanje obiman obrok, najkasnije 3 h pre spavanja: supa od povrća, povrtna salata sa semenkama.
Fizička aktivnost 5x nedeljno 45 minuta kao što su šetnja, plivanje, bicikl ili brzi hod. Fizička aktivnost mora biti sa 70% fizičkog napora. Uprkos svim simptomima koji se mogu pojaviti, naterajte sebe da pojačate fizičku aktivnost, pogotovo ako ste dobili na kilaži.
Gojaznost može uzrokovati niz drugih bolesti, poput srčanih oboljenja ili dijabetesa. Teži fizički napori se nikako ne preporučuje osobama sa Hašimoto sindromom, treba imati granicu zbog zamaranja.
Na kraju bih vam rekla i nešto o interakciji hrane i suplemenata i hormonske terapije koja se koristi kod Hašimoto hipotireoze.
Supstitucija hormonskom terapijom koja se preporučuje kod problema sa štitnom žlezdom je Euthyrox i Letrox. Ako pijete nešto od ove terapije morate obratiti pažnju da:
Ne pijte kafu i ne uzimajte suplemente sa vlaknima (npr. Inulin) 1h pre i 1h posle uzimanja leka.
Amino kiselina L-tirozin kao dodatak ishrani tj .suplement (ovde se ne misli na onu količinu koja se unosi hranom) u kombinaciji sa supstitucijom hormonima može dovesti do povećanog lučenja hormona štitne u telu.
Oprez kod Hipertireoze!
Levodopa, lek koji se koristi kod Parkinsonove bolesi ima interakciju sa tirozinom koji smanjuje dejstvo L-dope, zato se ne preporučuje uzimati ove lekove u isto vrijeme, razmak 2h.
Kada uzimate suplemente kalcijuma zajedno sa supstitucijom hormona za štitnu žlezdu minimalan razmak između ovih lijekova mora biti najmanje 4h.
Kada uzimate suplement hrom pikromat razmak između uzimanja hroma i sintetske terapije mora biti najmanje 3h jer hrom usporava dejstvo hormonske supstitucionalne terapije.
Alfa lipoična kiselina se ne preporučuje uz supstitucionalnu hormonsku terapiju za štitnu žlezdu.
Verujem da ste čitajući ovaj tekst mogli pronaći korisne informacije u vezi Hašimoto sindroma i pomoći svojoj štitnoj žlijezdi da bude u balansu.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(dr Gordana Ljoljić Dolić)