Teško da će iko od heroja naših dana, kako svuda u svetu nazivaju one koji se u laboratorijama i bolnicama bore za ljudske živote, i kojima danas aplaudiramo, moći i da razmišlja o novčanom transferu sportista, starleta i raznih pevačica.
Kao primer, Ronaldov transfer iz madridskog Reala u italijanski Juventus bio je težak 100 miliona dolara. Nije se ovih dana čulo: Neka vas sada leči Ronaldo!
Mediji su tada procenili da će Juve kroz zagarantovane četvorogodišnje plate i bonuse u Ronalda u stvari uložiti oko 350 miliona dolara. Nije prošlo dugo, a taj najveći fudbalski transfer brzo je nadmašio Nejmarov koga su Francuzi platili nevrovatnih 222 miliona evra.
Za njima ne zaostaju mnogo ni mnogi drugi, ne samo fudbaleri. Najplaćeniji teniser Rodžer Federer je zaradio 93,4 miliona, a samo od jednog filma najplaćeniji glumac u prošlj godini Rajan Rejnolds je uzeo 27 miliona dolara. Šta tek reći za primanja zvezde šou biznisa Opre Vinfri koja je svojevremeno samo jednim tvitom uspela da zaradi čak 12 miliona dolara. Sve je to, naravno, neuporedivo sa primanjima naučnika i lekara u institutima.
Najcitiraniji srpski profesor matematike Stojan Radenović, koji je zbog toga četiri godine zaredom bio na listi 100 najuticajnijih naučnih umova u oblasti matematike u svetu, univerzitetski profesor u penziji i danas neumorno piše naučne radove u skromnom podrumskom stanu u kome živi. Kaže da je generalno pesimista po pitanju stanja čovečanstva. Pandemija će, kaže on, proći ali čovečanstvo ne može da se popravi zato što je, smatra on, njegova priroda apriori takva.
„Budite sigurni, ako ovo prebrodimo, a većina će prebroditi epidemiju, da će se čovečanstvo opet vratiti na ono što je bilo prekjuče. Čak je i pitanje da li je to opomena. Mi mnogo umišljamo da možemo, čovečanstvo misli da je svemoguće, a u stvari je pred prirodnim pojavama nemoćno u suštini“, nedvosmislen je Radenović.
Čovek je, kako kaže, rob načina života jer su njegove misli usmerene uglavnom na to da ima što više i tu, dodaje on, nema kraja. Ima mnogo dobrih ljudi, ali kao celina, čovečanstvo, smatra on, ne može da promeni ponašanje. Da je drugačije bio bi i drugačiji odnos čoveka prema prirodnoj sredini koju konstantno urušava, iako je svestan da time radi protiv svoje vrste.
Ta ljudska kazna se, po njegovoj oceni, ogleda u tome što je ljudska vrsta jedina na planeti koja se između sebe sukobljava i uništava. I dodaje:
Nema tu emancipacije, ali ljudski rod ne treba kriviti, on ne može da bude drugačiji.
I konsultant Branko Pavlović smatra da je teško očekivati da će doći do promene ljudske svesti.
„Ja mislim da nekakav prelom u trenutku nije moguć zato što ta ideja da bogatstvo određuje ko je pametan, a ko ne i ko je koristan, a ko nije, je ono što je uzrokovalo ovakav sistem vrednovanja. Dok se ne preokrenu stvari, ne vrate ka jednoj normali, neće se promeniti. Ovo može da bude nekakav koristan prvi korak za pametnija društva i države, ali za centralni deo Zapada ne. Njima je još dalek put do toga“, kaže ovaj sagovornik.
Kada dođu vanredne situacije onda se pokaže da čim je nešto vezano za profit ono ne može da odgovori potrebama ljudi, pa tako i u ovoj situaciji, kaže Pavlović. Zato su i ostaci ostataka zdravstvenog sistema koji su postojali u socijalističkim državama dovoljni da naprave razliku u koristr manjeg broja žrtava, smatra on.
„One države koje budu insistirale da je profit mera svega, a u okviru toga onda nužno završite u kandžama finansijskog kapitala, njima spasa nema. Oni će sada da aplaudiraju nauci, struci, lekarima, a čim prođe virus, za tri meseca će se vratiti na iste tokove dok jednom građani u tim državama ne kažu – dosta je, nećemo više da trpimo taj užasno mali krug ljudi iz finansijskog sektora koji nam određuje živote“, ističe Pavlović.
Ali to je, dodaje on, malo duži, decenijski put u tim društvima. A u međuvremenu najplaćeniji, poput Ronalda, će i u ovoj situaciji puniti medije i brojati nule na kontu.
(Mira Kankaraš Trklja/Sputnik)