Sremskomitrovački portal

Informer, Danas, Politika… MEDIJI BESTIDNO U SLUŽBI PROPAGANDE!

Nazovimo stvari pravim imenom. Sve ovo što poslednjih dana čitamo po raznim medijima, to je svinjarija, a ne senzacionalizam, bezobrazluk, a ne neznanje, to je kanalizacijsko novinarstvo! Urednici i novinari naših kvazi medija ovih dana briljiraju, glupost i bestidnost su kao termo peći kad napolju „upeče minus“, uključeni na trojku, na maksimum.

Naročita svinjarija nad svinjarijama, (ne)delo je đubreta koji se naziva medijem, a koje u narodu zovu Svinjformer. Kakvi su, ovo mu još dođe ko tepanje. Naime, dok se njihova ekipa u direktnom prenosu uporno raspravljala sa ujakom i ujnom nestalog deteta pred njihovom kućom, a ovi uporno insistirali da prestanu sa snimanjem, iz studija se čuje glas voditelja(?) i reči upućene svom reporteru: „Udari ga Rapa, udari ga. To je dobro za šer. Sad kad ga Rapa zabode, videćeš.“

Koliko je bolestan um tog što mu na pamet padne da bi bilo „dobro za šer“ da udari ujaka nestalog deteta? Šer je inače engleska reč (share, znači deliti).

Dakle, u studiju se ne razmišlja o tome da je čovek čijoj sestri je nestalo dete očajan, izbezumljen, u stanju u kojem baš i ne razmišlja preterano racionalno i koji baš i ne odgovara za svoje postupke, nego kako bi ga valjalo udariti jer bi to značilo da će prilog videti više ljudi! SENZACIONALNO! A žena s mikrofonom nekoliko puta nesrećnim ljudima ponavlja kako oni samo hoće da im pomognu! Ovo kanalizacijsko novinarstvo na žalost imate od pre koji mesec na Telekomovom kablu.

I tako, dok je cela zemlja (i ne samo Srbija, nego i ljudi u okruženju) u neizvesnosti i strepi da li će dete biti pronađeno, neka druga urednička ništarija pušta ekskluzivnu dezinformaciju da je dete živo i zdravo?

U nadi da će dete biti pronađeno živo i zdravo, ostaje nam da se nadamo da ovakvi više neće „pomagati“ u potrazi, mada stranci na vlasti očigledno na pamet ne pada da se takvima pozabavi na pravi način, jer to i nisu mediji, nego njihovi propagandisti.

S tobož druge strane medalje briljira Danas koji zbog reakcija mnogih na dugogodišnje antisrpsko šovinističko divljanje „uvoznog“ šoviniste koji je toliko ugrožen da je dobio zvanje univerzitetskog profesora, njegovo ponašanje na sve moguće načine pokušava da opravda, a njega zaštiti, pa i tako što mu izmišlja titulu akademika!?

„Academic“ na engleskom – „a teacher or scholar in a university or other institute of higher education“ (ukratko, čovek koji radi u visokom obrazovanju). Kod nas „akademik“, znači nešto drugo, kao što znamo, pa verujem da čak i u Danasu znaju.

Šteta bi bilo da ne pomenem Politiku koja 27. marta, kao i većina ovdašnjih medija objavljuje članak o demonstracijama 1941. godine protiv potpisivanja Trojnog pakta, a kao ilustraciju stavlja fotografiju iz novembra 1944. sa komunističkih demonstracija kojim ovi traže da se kralju zabrani povratak u zemlju??? Jasno se vide ljudi s transparentom Dole Kralj i slikom Josipa Broza u maršalskoj uniformi sa silnim odlikovanjima koje je sam sebi dodelio, a 1941. kad je napadnuta Kraljevina Jugoslavija dotični tad ima samo „ku und ku“ uniformu i odlikovanja koja je dobio od Austro-ugarske za zločine kao pripadnik njegove 42. domobranske divizije poznatije kao Vražje, a koje su 1914. počinili u Mačvi i Jadru, a ta odlikovanja nikad nije okačio na novu, maršalsku uniformu, što bi neko u uredništvu „najstarijeg dnevnog lista na Balkanu“, kako stoji u njihovom zaglavlju, morao da zna.

Da su sve to greške verujem koliko i Bata Stojković u Balkanskom špijunu kad izgovori antologijsko „oće centrala jednom da pogreši…„, a dodao bih i ono što sledi, ali to ipak neću napisati.

Naravno da sličnih dokaza o tobož senzacionalizmu, a u stvari klozetskom novinarstvu ima još. O silnim uvredama, klevetanjima i prostačkim prepucavanjima neću, kao i šta je koja pevaljka imala da izjavi „o svom novom projektu“, onda bi ova kolumna bila k’o Rat i mir, ali ovo što se nama predstavlja kao novinarstvo veze s novinarstvom nema. Čast izuzecima, ostalo su propagandisti iz čijeg se pisanja iz aviona vidi čiji su, tj, ko ih plaća, ali već rekoh, državni organi se ovom pojavom ne bave, a bi, da im je do države stalo.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(Branislav Markićević)

Exit mobile version