Ivana Kovački, koja je rođena i odrasla u Sremskoj Mitrovici, a sada živi u Beogradu, podelila je na svom Fejsbuk profilu pravu agoniju kroz koju prolazi od 2018. sa lekarima u Srbiji, te zatražila pomoć svih ljudi koji mogu da joj pomognu kako bi pronašla pravu dijagnozu za svoju bolest i izlečila se.
Njenu priču vam prenosimo u celosti.
-Noga je počela da me boli 2018. godine. Lečili su me od protruzije diska L4 (lumboisijalgije) i rekli da je normalno što ne mogu da potrčim i da je moglo i stopalo da mi padne. Samo protruzija je na desnoj strani, a meni ne radi leva noga. Fizijatri mi rekoše: „Jeste malo čudno, al’ eto vidiš da može“.
I meni je bilo čudno. Onda sam naravno guglala i otišla kod neurologa i rekla da mislim da imam multiplu sklerozu i objasnila zašto to mislim. Nakon pregleda sam dobila odgovor: „Ne liči na MS.“
Ipak sam uradila MR glave i vrata koji je očitan kao uredan (ispostaviće se posle pogrešno, odnosno da nije bio dobar). Zaključili su da sam napeta i depresivna i dali mi lekove. Progutala sam jedan antidepresiv, ispovraćala ga. Uveče progutala ksanaks, oči kao u sove, i odlučila da to nije za mene. Niko mi nije verovao da mi nije dobro. Vremenom je, naravno u jeku korone kad nikoga ne primaju u bolnicu osim ako ne umireš od kovida, postalo jasno da je problem sa CNS.
Tada sam počela povremeno da šepam (npr. ujutru šepam, a uveče hodam normalno). Do sada je urađeno: RTG pluća, RTG kukova, razni tumor markeri, oftalmološki pregledi, ginekološki pregledi, UZ abdomena, 6 IM glave, 4 IMR cervikaline kičme, 2 MR torakalne kičme, 1 MR lumbaline kičme, 2 lumbalne punkcije (jednom mi je uzeto 6 epruveta likvora, misilla sam čuće se kako mi mozak udara o lobanju), neki genetski parametri, testovi na lajmsku, lupus, neurosifils, sarkoidozu, reumatoidnii artitis, 2 hospitalizacije na Klinici za neurologiju. Pregledalo me je 7 neurologa, što na Kliničkom, što na VMA, što privatno, a konsultovali smo i mišljenje jednog neurologa iz Finske.
Zaključak je bio da je to stanje nakon encefalomijelitisa (upale CNS) koji je najverovatnije uzrokovao neki virus, i to možda herpes zoster (varičela), čija su mi antitela našla u likvoru, ali nije više aktivan. Rekli su mi da nema popravke, ali da neće napredovati.
Nažalost, ja se osećam lošije, vučem levu nogu i slaba mi je cela leva strana tela. Neurolozi mi govore da je to sada verovatno progresivna multipla skleroza (sećate se početka priče kad ja odlazim kod neurologa i kažem da mislim da imam multiplu sklerozu?), ali da nemam kriterijume za dijagnozu. Kakva ironija, a? Nemam dovoljno lezila (oštećenja na nervima), na kimenoj moždini (imam samo jednu) i one nisu aktivne, i nemam oligokolonale trake u likvoru, koje bi potvrdile da je reč o autoimunoj bolesti. U mom slučaju nema dijagnoze, pa nema ni leka. Lekari mi govore:
„Problem je što nemamo dilagnozu“.
U državnoj bolnici u Moskvi imaju aparat za magnetnu rezonancu jačine 10T (kod nas najjači ima jedna privatna klinika, gde ja snimam glavu, i njegova jačina je 3T). Tamo planiram da idem u februaru na dijagnostiku i na transplataciju matičnih ćelija (resetovanje imunog sistema) u nadi da ću nešto popraviti ili bar zaustaviti bolest.
Ipak, za taj poduhvat (koji mi je jedina raspoloživa opcija jer u Srbiji nemam dijagnozu) nemam novac. Fali mi minimum 53.000 evra. To ne mogu sama. Zato mi je potreba pomoć svih onih koji mogu da pomognu. Hvala“, napisala je Ivana na svom Fejsbuk profilu.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
