Iz sremskih njiva počela da niče CARSKA palata

Arheološki srpsko-australijski tim grozničavo kopa u jari i prašini njiva lokaliteta Glac na periferiji Sremske Mitrovice otkrivajući legendarni kompleks palate rimskog cara Maksimijana Herkulija. Kad je ovog proslavljenog vojskovođu rođenog u siromašnoj porodici u antičkom Sirmijumu za savladara izabrao imperator Dioklecijan, ovaj je na imanju, gde su mu roditelji bili nadničari, podigao velelepnu palatu, a svoj grad učinio prestonicom zapadnog dela carstva.

Duže od pola veka su bezuspešno srpski, američki i francuski naučnici, vođeni zapisima rimskih istoričara, pokušavali da na području Sremske Mitrovice lociraju Maksimijanovu carsku rezidenciju.

Da je potraga najzad dovela do cilja pokazali su monumentalni ostaci koje je pre nekoliko dana, na dubini od oko metar i po, otkrio naučni tim koji predvode dr Stefan Pop-Lazić, iz Arheološkog instituta u Beogradu i profesor Ričard Majls, sa Univerziteta u Sidneju. Reč je o zidinama koje opasuju dvorište dugo 400 metara i široko oko 300 metara, a u njemu se sada iskopavaju masivni temelji zgrade.

– Reč je je ogromnoj građevini, palati koja se prostire na mnogo većoj površini od očekivane – govori profesor Majls. – Posebno je iznenađenje to što smo u ostacima otkrili tri arheološka sloja gradnje, što pokazuje da su na ovom mestu ljudi živeli mnogo duže nego što se mislilo. Ovo je nesumnjivo bilo veoma značajno mesto u Sirmijumu.

On ističe da je za istraživača starog Rima privilegija da rade na srpskim lokalitetima i s našim arheolozima.

– Srbija je zemlja s izuzetnom istorijom, baštinom i stručnjacima. Za istraživača Rima u vreme pozne antike najvažnije mesto u Rimskom carstvu! Odavde dolazi najviše careva koji vladaju iz ovdašnjih prestonica kakva je Sirmijum, izuzetno značajan grad i za istoriju carstva i za razvoj hrišćanstva. Carevi koji su odavde potekli bili su čvrsti ljudi, potekli iz siromašnih slojeva ali s izuzetnim sposobnostima, koji su do vladarskog položaja došli napredujući u vojnoj službi – kaže profesor Majls.

Ovaj stručnjak, koji pre profesure u Sidneju dugo godina predavao na univezitetu u Kembridžu, zahvaljujući saradnji s dr Pop-Lazićem došao je na ideju da se uključi u istraživanje Sirmijuma, koji je rimski istoričar iz 4. veka, Amijan Marcelin nazvao „slavnom i mnogoljudnom majkom gradova“. O značaju Sirmijuma govori podatak da je u njemu rođeno deset rimskih imperatora, a osam careva je boravilo u gradu od nekoliko meseci do par godina i odavde upravljalo imperijom.

Ta baština je, nažalost, bolje poznata inostranoj nego srpskoj javnosti.

– Dolaskom australijskih stručnjaka počela je nova epoha u istraživanju Sirmujuma, jer je profesor Majls odmah rekao da ga ne zanimaju samo naučni rezultati, već jednako i konzervacija i prezentacija onog što je pronađeno. Neko će se upitati zašto stranci treba da nam otkrivaju vrednost naše baštine, ali to je jednostavno tako. Srećom, sad je došlo do velikih promena, imamo veliku pomoć i razumevanje našeg ministarstva kulture, a saradnja s renomiranim stručnjakom kakav je profesor Majls izrodila je dugoročni međunarodni projekat. O njegovom značaju govori i to što će australijska ministarka spoljnih poslova tokom predstojeće posete Srbiji posetiti naš lokalitet – kaže dr Pop-Lazić.

Do tada će se mnogo jasnije videti kompleks čiji se obrisi i dalje samo naziru. Iz zemlje proviruju zidovi debeli metar sazidani od cigala povezanih krečnim malterom. Stručnjacima ovi fragmenti ukazuju da su prostorije palate mogle da budu visoke desetak metara.

– Građevina je nesumnjivo imala rezidencijalni karakter i bila je vrlo luksuzna. Specijalne opeke, koje su prilikom postavljanja na zid ostavljale slobodan prostor za cirkulaciju vazduha, otkrivaju da je zgrada imala zidno grejanje i ventilaciju. Sve to ukazuje da je reč o palati neke izuzetne ličnosti, vrlo verovatno imperatora Maksimijana Herkulija – kaže dr Pop-Lazić.

Dosadašnja istraživanja Sirmijuma izvođena su mahom u blizini centra Sremske Mitrovice, gde je utvrđeno postojanje carske palate i stadiona-hipodroma, hrama Jupitera, koji je po veličini treći u Evropi, osam ranohrišćanskih crkava… Aktuelna iskopavanja na Glacu se izvode na prostoru koji je do pre nekoliko dana bio pokriven neprohodnim žbunjem na rubu imanju poljoprivrednog preduzeća „Mitrosrem“, koje je teško stradalo u privatizacijama.

– Ironijom sudbine, ostaci palate nalaze se tik uz savremene ruševine štala i svinjaca – kaže dr Pop-Lazić. – Ovde ima bar deset godina posla za veliki tim arheologa restauratora i konzervatora, jer je zamisao da ovde bude pravi carski arheo-park.

Srpski naučnici naglašavaju da je Sirmijum iskopavan decenijama, ali da prezentacija otkrića arheologa nije bila na nivou njihovog značaja.

Nije iskorišćena ni jaka međunarodna kulturna i naučna saradnja sedamdestih godina, kad su na ovom terenu boravili američki i francuski arheolozi.

– Same lokalne vlasti su dugo bile nezaiteresovane za bogatstvo koje imaju. Čak su dosta toga i uništile. Na primer, veliki akvadukt sa Fruške gore, koji je miniran da bi njegovim ciglama popločavali seoske ulice. Sada se to promenilo. Iskopavanja više nisu sama sebi cilj već zaštita i predstavljanje javnosti ostataka grada koji je jedno vreme bio prestonica Rimskog carstva – kaže dr Stefan Pop-Lazić.

Car Maksimijan Herkulije je podigao palatu na imanju bivšeg rimskog vojnika, gde su njegovi roditelji bili nadničari.

– To nam otkriva veliku vertikalnu prohodnost tadašnjeg rimskog društva u kome sin nadničara može da stigne do carskog trona. To je vreme vojničkih careva, jedne izuzetne grupe ljudi koji su služili u istim legijama na istoku, a međusobno su se pozanavali i ratovali zajedno i na kraju su zavladali carstvom – kaže dr Pop-Lazić.

Boris Subašić