Iako je mitrovački ogranak DSS-a suvereno vladao gradom proteklih deceniju i po, o njemu se sada uglavnom govori kao o bivšoj, nepostojećoj organizaciji.
Siva eminencija ove stranke Nenad Lemajić prešao je u DS, koji je i sam u političkom padu i vreme prekraćuje fizički se obračunavajući sa najstarijim Mitrovčanima.
Mlađi kadar ove stranke mahom je već preuzeo lokalni SNS, dok je u DSS ostalo svega nekolicina zaludnih pojedinaca koje niko nije hteo.
Čovek koji obavlja funkciju predsednika Gradskog odbora ove stranke (a sve se više čini da izigrava i samo članstvo) Mikica Ilić zabavlja se podižući tužbe protiv moje malenkosti. Jedna tužba, ona koju je aprila ove godine podigao u Višem sudu u Beogradu, i u kojoj je tražio da mu, kao glavni i odgovorni urednik Portala isplatim 300 hiljada dinara na ime nečega što on smatra povredom časti i ugleda, sudija Maja Ilić je odbacila.
No, Mikica Ilić, očigledno dokon, tužbu istog sadržaja podnosi i u mitrovački Osnovni sud, imitirajući svog stranačkog kolegu i nezvaničnog lidera Vasilija Radosavljevića, čija se tužba protiv mene krčka već godinu i po dana u istom sudu.
I tako, umesto da spašavaju stranku i upisuju nove članove, dvojica vođa lokalnog DSS-a igraju se tužilaca protiv novinara, verovatno ubeđeni da su još uvek bitne političke figure na čiji će mig sudije odlučivati upravo onako kako bi oni želeli.
Kao da ne shvataju da je vreme tiranije DOS-a nepovratno otišlo.
Ono što je najapsurdnije u celom zamešateljstvu u režiji lokalnog DSS-a, je činjenica da me Mikica Ilić tuži za nešto što uopšte ne postoji u mojim tekstovima. Naime, reč je o nekim komentarima koji su se našli negde na stranicama Fejsbuk-a, a kako je navedeno u tužbi – to su komentari sa profila, očigledno lažnog, pod nazivom: “Zlatna Ribica”.
Prvi komentar glasi:
“Nemate vi sa portala pojma, taj Obren Pelkić nije švercao sa Mikicom ništa već mu je ševio kevu godinama. Pa taj Mikica Ilić ne zna ni ko mu je pravi otac. Napravio ga je neki arapin dok mu je keva radila u Iraku.”
Drugi komentar je još nemuštiji:
“A Mikica Ilić našao ko mu je otac aprili li.”
Lično, nemam blagog pojma zašto baš ja Iliću (od svih ljudi na planeti) ličim na zlatnu ribicu, ali je činjenica da u svojim tekstovima pišem o kriminalu i korupciji među funkcionerima lokalne samouprave, i da ni jednom nikome nisam pominjao roditelje i privatan život. Zašto bi Mikica Ilić bio izuzetak?
Osim ako je reč o očiglednom pritisku na Portal koji piše kritički i koji se ni u vreme kada je DSS bio na vlasti u gradu nije libio da ga kritikuje.
U sličnom tonu tužbu je podneo i Vasilije Radosavljević. Čak, obojica imaju i istog zastupnika. Osim što je Radosavljević mnogo nervozniji od Ilića, pa je jedno ročište već i prekinuto zbog njegovog ponašanja koje je bilo na ivici incidenta.
Nije poznato šta je uzrok ove nervoze.
Možda muke radnika preduzeća u kojima je bio stečajni upravnik i kletve njihove dece. Možda mu se ruka pravde previše približila i već oseća njen hladni dodir u svojoj neposrednoj blizini.
Kao da je Justicija već podigla svoj mač i obratila se nadležnim organima: Vasa je VAŠ!