Izložba „Narod žrtva zločina” u Muzeju Srema 

0
262

U Muzeju Srema otvorena je izložba arhivskih dokumenata nazvana „Narod žrtva zločina” kojom je počelo obeležavanje 80 godina od stradanja Srba, Roma i Jevreja od strane hrvatskih ustaša tokom Drugog svetskog rata.

Izložbu arhivskih dokumenata, muzejskih predmeta, fotografija i video materijala pripremili su zaposleni u Muzeju Srema u znak sećanja na žrtve stradale 1942. godine i kao podsetnik budućim generacijama da se takvi zločini više nikada ne ponove.

Grad Sremska Mitrovica neguje kulturu sećanja, posebno kada su u pitanju u pitanju žrtve kao što su bile 1942. godine. Ove godine obeležavamo 80 godina od stradanja naroda Srema. Ovo su događaji koje mi ne smemo zaboraviti ali isto tako treba, sada, koliko možemo da učinimo sve da se takva stradanja više nikada ne ponove.” – rekla je mitrovačka gradonačelnica Svetlana Milovanović.

Po rečima Nenada Radmanovića, kustosa Muzeja Srema, ova izložba se hronološki nadovezuje na prošlogodišnju izložbu “Aprilski rat u Sremskoj Mitrovici” i prati događaje u toku godinu dana, od leta 1941. godine do kraja leta 1942. godine:

 „Govori zapravo o čoveku, o rodoljublju, o Sremcu, o lekaru, učitelju, učeniku, paoru, radniku, govori o običnom čoveku, nasuprot njima na izložbi se nalaze, a posmatrači izložbe mogu to vrlo lako da primete, oni koji su se preselili na stranice istorije koje beleže sramote čovečanstva. Izložba je osmišljena kroz module, počev od prostorije koja reprezentuje svetlost. To je mesto gde je počela borba protiv okupatora, gde su izrečene prve reči ‘Pušku pa u Frušku’, gde je narod, običan čovek pružio otpor, gde su se formirali prvi odredi golorukog naroda. Iz prostorije gde je svetlost, gde je počela borba, prelazimo u prvi sloj mraka, prostoriju gde su stradali naši sugrađani Jevreji, poseban pečat je uništenje njihove sinagoge, njihovog templa leta 1942. godine, što smo pokazali kroz dokumenta koja su prvi put objavljena, dakle prvi put su pred očima javnosti. Takođe u toj prvoj prostoriji, u prvom sloju mraka nalaze se gimnazijalci, neki od njih su bili članovi SKOJ-a, neki nisu, bili su obični učenici koje su takođe skončali leta 1942. godine. Iz prvog sloja mraka prelazimo u dublji mrak, u mesta gde su Mitrovčani mučeni, u kazamate, predstavljamo Kustoudiju, mesto kroz koje je četvrtina Mitrovčana prošla koja je skončala na Spomen-groblju u akciji Viktora Tomića, objašnjavamo šta je bio Flajšmanov podrum, Dudik u Vukovaru, mesto na kome su tokom akcije Viktora Tomića, takođe, stotine Mitrovičana postradale avgusta 1942 godine.”

„Na kraju ulazimo u potpuni mrak, poslednju prostoriju u kojoj se simbolično nalaze žrtve koje su postradale u Mitrovici na Spomen-groblju u periodu od nekih samo desetak dana tokom genocidne akcije Viktora Tomića. Takođe, u toj poslednjoj prostoriji nalazi se jedan dokument, to je jedno pismo, koje je odgovor ustaških vlasti Persidi Šumanović gde se govori o tome na koji način je Sava Šumanović skončao, a završava se jednim užasnim: Za dom spremni. Naposletku želim da kažem da ovo nije izložba u kojoj neko treba da uživa, da ovo nije izložba koja treba da bude lepa na oko, ovo je izložba koja treba da bude edukativnog karaktera i da pouči i poduči neke buduće generacije da se ovi zločini više nikad ne dogode,” zaključio je Nenad Radmanović.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here