IZMEĐU DVA POPISA: Svake godine Sremaca MANJE za jedno selo!

2
12923

Između dva popisa stanovništva Srem ostao bez 15 sela, mladih sve manje, kao i dece. Siromašniji za 14.350 žitelja, nestale generacije.

I prsti jedne ruke dovoljni su da se nabroje naselja, od 111, koliko ih ima u Sremu, a koja su „dobro prošla“ u drastičnom padu broja žitelja, upoređujući skorašnji sa popisom stanovnika iz 2002. godine. Prema nezvaničnim podacima, Srem je ostao siromašniji za 14.350 žitelja.

Jedina svetla tačka je opština Stara Pazova sa simboličnim povećanjem od stotinak žitelja. U opštini  Stara Pazova, danas sa 67.674 žitelja jedina, od sedam opština Srema, beleži porast od simboličnih 97 stanovnika u odnosu na popis iz 2002. godine.

Prema poslednjem popisu, grad Sremska Mitrovica ima 80.325 stanovnika, ili 5.577 manje nego 2002. godine. To je – kao da je zauvek nestalo četiri sela Čalma. Još više brine što u 27.535 domaćinstava, u proseku, živi manje od tri člana.

Opština Ruma ostala je siromašnija za više od 3.500 žitelja. Polako umiru nekada napredna sela, poput Buđanovaca, Neradina, Stejanovaca, Putinaca.

Opštinu Inđija „izvadiše“ investicije i priliv stanovništva, inače bi smanjenje od oko 2.000 građana sigurno bilo veće. Dokaz za to su sela Novi Karlovaci, Stari i Novi Slankamen, Ljukovo i Krčedin sa osetno manje stanovnika. Opština Pećinci bila je i ostala jedna od najmanjih u Sremu. Između dva popisa smanjena je za 1.480 žitelja.

– Nema omladine više u selu. Jedni pobegli u gradove, a drugi ne haju za rađanje. Poslednjih godina raduje se celo selo rođenju deteta. Ali, to je retko. Postali smo željni da čujemo dečji plač – govore najstariji žitelji sremačkih sela.

– Otišle mlađe generacije za boljim životom u gradove. Jer, sela su dovedena do ruba propasti – izražavaju izvesno kajanje oni koji nisu na vreme napustili selo. – Od poljoprivrede više nema vajde. Drugog posla ovde nema, pa tavorimo.

– Nestale su generacije koje su trebale da podižu selo. Ispade da su ljudi sa pedeset i kusur godina, najmlađi meštani u mnogim selima – jadikuju.

U glavnom šorovima sela – svaka treća zatvorena. Šta reći onda za sporedne ulice. Nema nikoga ko bi u njima stanovao, pa „zub vremena“ čini da trajno propadaju.

Stari pomrli i kraj… Selo ubrzano propada, a da to nije ničija briga – zabrinuto, više za sebe, komentarišu preostali seljaci.

Istine radi treba reći da Pokrajinska vlada pokušava povoljnim kreditima da izađe u susret maldim parovima kako bi kupili kuću u selu. Procenjuje se da praznih kuća u Vojvodini ima oko 200 hiljada.

Ipak, interesovanje nije veliko. Mladi naučili da dobiju sve na gotovo, pa i ovakvim akcijama uglavnom traže zamerke – bez velike volje da se pokrenu i učine nešto za sebe.

Nekad smo decu rađali bez ikakve pomoći države. Sada država daje novac, a mladima teško i da se ožene, a kamoli da prave decu – cinično komentarišu preostali sremski seljaci, dodajući – Ne trebaju selu samo poljoprivrednici. Dobrodošle su i zanatlije, frizeri, vulkanizeri, mehaničari, trgovci… Svi kojima nije teško da pokose travu u dvorištu, prestanu da kukumavče zbog besparice i učine nešto ne bi li poboljšali kvalitet svog života, pa makar živeći i na selu.

(Milan Milivojević)

2 COMMENTS

  1. Nekada smo ‘smetali’ jedni drugima, ko je starosedelac, a ko dodjos, danas mi moj kum bosanac, zet bosanac i snaja ‘bosanka’ ne smetaju, postali su sremci, ali SREMACA opet sve manje..?!

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here