22. mart se u celom svetu obeležava kao Međunarodni Dan voda. Ovaj dan je usvojen rezolucijom UN-a u decembru 1992. godine sa ciljem da se ukaže na važnost zaštite voda i na nedostatak vode za piće u mnogim krajevima sveta. Voda ima neprocenjiv značaj u evoluciji živog sveta, jer ona praktično predstavlja uslov opstanka života na Zemlji .
„Podzemne vode – nevidljivo učiniti vidljivim“ tema je ovogodišnjeg obeležavanja Svetskog dana voda.
Podzemne vode su vitalni resurs koji obezbeđuje skoro polovinu sve vode za piće širom sveta, oko 40% vode za navodnjavanje poljoprivrede i oko 1/3 vode potrebne za industriju. Istovremeno, održava ekosisteme, osnovni tok reka i sprečava sleganje zemljišta i prodor morske vode. Podzemne vode su važan deo procesa prilagođavanja klimatskim promenama i često su rešenje za ljude koji nemaju pristup bezbednoj vodi.
Nevidljive podzemne vode su van vidokruga za većinu ljudi. Ljudske aktivnosti (uključujući rast stanovništva i ekonomski razvoj) i klimatske promene ubrzano povećavaju pritisak na resurse podzemnih voda. Reč je o ozbiljnom iscrpljivanju i problemu zagađenja koji su prijavljeni u mnogim delovima sveta.
Dovođenjem u centar pažnje ovog nevidljivog resursa, povećala bi se svest o važnosti brige o našim podzemnim vodama. Podzemne vode su nevidljive, ali je njihov uticaj svuda vidljiv. To je skriveno blago koje obogaćuje naše živote. Podzemne vode mogu biti van vidokruga, ali ne smeju biti van uma, zaključuju stručnjaci u ovoj oblasti.
ZAŠTITA PODZEMNIH VODA NA PODRUČJU SREMSKE MITROVICE
Kada je reč o poreklu vode za vodosnabdevanje Sremske Mitrovice, ona dolazi iz plitkih podzemnih voda.
Te vode se na našem području zahvataju sa dva izvorišta – „Kurjakovac“ kod Martinaca i „Staro izvorište“ u Sremskoj Mitrovici. Reč je o podzemnoj vodi iz aluvijalne ravni reke Save koja se zahvata pomoću subarteskih bunara sa dubine od 40 do 60 metara, iz drugog vodonosnog sloja debljine 3 do 6 metara.
Ove vode pripadaju Dunavskom slivu. Na „Kurjakovcu“ postoji 10, a u Sremskoj Mitrovici 4 subarteska bunara ukupnog kapaciteta 660 l/s. Izdašnost svakog bunara je od 40 do 50 l/s. Na lokalnim izvorištima voda se zahvata sa dubine od 80 do 100 m. U sistem vodosnabdevanja uključeni su i prirodni izvori – kaptaže (u blizini Ležimira, Divoša i Čalme), sa ciljem da se obezbede dovoljne količine vode, koje su limitirane izdašnošću bunara na pojedinim lokacijama.
Sva izvorišta su adekvatno zaštićena u skladu sa Pravilnikom o određivanju i održavanju zona sanitarne zaštite. U cilju zaštite podzemnih voda od namernog ili slučajnog zagađenja koje bi moglo trajno uticati na zdravstvenu ispravnost i izdašnost izvorišta određuju se zone i pojasevi sanitarne zaštite. Ustanovljene su tri zone koje obuhvataju površine oko bunara, kaptaža, rezervoara, crpnih stanica i drugih objekata vodosnabdevanja kojima se sprečava prodor raznih nečistoća koje mogu da ugroze kvalitet podzemnih voda.
Objekti koji su u funkciji vodosnabdevanja su ograđeni, osvetljeni i obeleženi. Stvoreni su takvi uslovi da na tim lokacijama nije moguće odlaganje smeća, hemijsko tretiranje zemljišta, izgradnja objekata i druge aktivnosti koje bi mogle na bilo koji način da ugroze kvalitet vode.
Kvalitet podzemne vode je veoma dobar u hemijskom i bakteriološkom smislu.
Zahvaljujući povoljnim hidrogeološkim karakteristikama voda je dobro zaštićena od negativnih spoljnih uticaja. Nakon tehnološkog tretmana prerade vode, ona je zdravstveno ispravna i potpuno bezbedna za upotrebu. Dovoljne količine podzemne vode, kao i njen solidan kvalitet, glavne su odlike vodovodnog sistema Sremske Mitrovice. Relativno povoljne hidrogeološke karakteristike u užoj, ali i široj okolini Sremske Mitrovice obezbeđuju mogućnost proširenja sadašnjih kapaciteta vodovoda, što je svakako još jedna povoljna okolnost za kvalitet vodosnabdevanja grada za duži vremenski period.
Kako je u izjavi za medije navela Anica Ilibašić, šefica laboratorije JKP „Vodovod“ Sremska Mitrovica, prva zona je neposredno oko vodozahvata, u prečniku oko 10 metara oko objekta i ona mora biti ograđena, obeležena i zaključana, a pristup ima samo lice zaposleno u „Vodovodu“. U ovoj najužoj zoni dozvoljeno je košenje trave i rastinja sa plitkim korenom. Druga je uža zona u kojoj ne sme biti izgradnje stambenih,
poljoprivrednih i industrijskih objekata i saobraćajnica, kao i tretiranje zemljišta herbicidima, pesticidima ili đubrivom.
Prema rečima Anice Ilibašić postoji i treća zona, koja je najšira, gde nije dozvoljena eksploatacija nafte i rudnog bogatstva,ispuštanje otpadnih voda, krčenje šuma, kao i skladištenje i deponovanje opasnih materija. Kvalitet podzemne vode je veoma dobar u hemijskom i bakteriološkom smislu. Zahvaljujući povoljnim hidrogeološkim karakteristikama voda je dobro zaštićena od negativnih spoljnih uticaja. Nakon tehnološkog tretmana prerade vode, ona je zdravstveno ispravna i potpuno bezbedna za upotrebu.
Inače, JKP Vodovod Sremska Mitrovica kroz javni i lokalne sisteme, vodom snabdeva oko 80 000 stanovnika. Prosečna dnevna potrošnja je od 250 do 300l/s, dok u letnjim špicevima ona premašuje 400l/s. Pritisak na izlazu iz Potisne crpne stanice je optimalan i iznosi 3,7 bara. Na distributivnu mrežu ukupne dužine blizu 400 km priključeno je nešto preko 31 000 potrošača.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Ljiljana Janković)