Jovica Manojlović jedan od najtežih ljudi u Srbiji, ali to mu ne smeta da sa 52 godine radi ko mladić u vinogradu i da kuva paprikaš
Jovica Manojlović je vinogradar iz sremskog sela Erdevika. U vinogradu pored njega rade još supruga Slađana, sin Vukašin i ćerka Marija. Ništa to nije neobično za ljude koji imaju vinograde na padinama Fruške gore da Jovica Manojlović ne teži 210 kilograma.
Na prvi pogled deluje vam da je Jovica trom i da ne može da se sagne. Dobro se zna da vinograd traži savitljivog i okretnog slugu da bi rodio i vino podario. Ali, Jovica nas očas razuveri. Na nedavnoj kulenijadi u Erdeviku, gde su bili brojni gosti iz cele Srbije pa i iz okruženja, Jovica Manojlović je kuvao paprikaš u velikoj oraniji za goste.
Oni koji su ga posmatrali kako to radi spretno i vredno ni u snu ne bi pomislili da on teži preko dva metera. Za uverenje, stao je na vagu jednog mesara koji je na kulenijadi prodavao meso i mesne proizvode iz putujuće vitrine. Vaga je rekla istinu. Jovica se nasmejao i otvorio dušu:
„Nije stvar koliko imaš kila, već koliko i šta radiš. Ja sam radio u policiji. Otišao sam u penziju. Kad sam primljen imao sam 90 kilograma, sa visinom 194 santimetra. Tada sam bio mršavko. Veći broj njih koji su sa mnom primljeni imali su više kilograma i bili su niži. Sve je stvar utreniranosti. Ako stalno radiš, kao ja na četiri hektara vinograda, onda nema problema. Osećam se dobro. Ali, ako ništa ne radiš i sve čekaš na gotovo nisi spretan ni sa 50 kila.
Volim da jedem. I prija mi! Ne smeta mi ništa. Vino pijem sve dok osećam da mi prija. Ne marim koliko je to. Imam ga, hvala bogu, dosta i za mene i za prodaju. Ne opijam se. Vodim računa. Moja glava zna koliko moj stomak može da pojede i popije. I kad je tako, ja se ne bojim da mi štogod škodi.”
Jovica Manojlović je počeo nabacivati kilograme posle 40. godine. Supruga mu ima 80 kilograma, a deca su vitkog stasa i rasta. Međutim, kako je nabacio tih dve stotine kilograma i nešto pride, sa ženom se dogovorio i kupio krevete od čiste hrastovine.
I još nešto.
Obavezno pazi gde seda, jer nameštaj po kućama komšija i rođaka za njega je rizičan, da ne pukne i tako napravi štetu. A tako je i sedanje u auto, svoj ili tuđi. Tu je veoma oprezan. Oprezni su i oni koji ga poznaju i oni koji ga prvi put ugledaju.
(M. F. F.)