U Srbiji se po statistici svakog dana kod 13 žena dijagnostikuje karcinom dojke i isto toliko njih iz straha ili neznanja odustane od daljih pregleda. Čak jedna od osam žena tokom svog života susretne se sa ovim problemom, a prema poslednjem izveštaju Evropskog registra za rak dojke,naša država se nalazi na drugom mestu po stopi umiranja od ove bolesti.
Dr Ivana Kostadinović, specijalista radiologije iz MediGroup Dijagnostičkog centra Slavija, ističe da je i pored loše statistike, ohrabrujuća vest da je ova opaka bolest izlečiva u čak 90 odsto slučajeva ukoliko se otkrije na vreme!
Pored samopregleda koji mogu da se obavljaju na vrlo jednostavan način kod kuće i koji mogu da ukažu na potencijalni problem, potrebno je redovno ići i na preventivne preglede. U okviru Dijagnostičkog centra Slavija otvoren je visoko specijalizovani Centar za dojku opremljen medicinskom opremom poslednje generacije, koja precizno otkriva rane promene na tkivu dojke. U Centru za dojku angažovani su stručnjaci iz oblasti dijagnostike dojke, a zahvaljujući njihovoj posvećenosti, stručnosti i iskustvu, kao i mogućnosti da rade na najsavremenijoj tehnološkoj opremi, moguće je na jednom mestu obaviti kompletnu dijagnostiku oboljenja dojke: Ultrazvuk dojke, najsavremeniju digitalnu mamografiju, MR dojki, biopsiju dojke, kao i onkološke konsultacije.
„Karcinom dojke nije bolest koja može da se spreči, ali možeda se otkrijena vreme. Samopregled je najbitniji pregled koji žena treba da radi jednom mesečno. Kod žena koje imaju ciklus to treba da bude nakon završetka istog, od 7-12. dana jer se smatra da je dojka tada najmirnija od hormonskih uticaja. One žene koje iz nekog zdravstvenog ili drugog razloga nemaju ciklus mogu u bilo kojem periodu meseca da se samopregledaju. Preporuka je i da jednom godišnje urade ultrazvuk, a nakon 45. godine života potrebno je jednom u dve godine uraditi i mamografski pregled„, istakla je dr Kostadinović.
Opšti faktori rizika koji dovode do karcinoma dojke i ujedno jedini na koje možemo da utičemo su gojaznost, upotreba alkohola i cigareta. Pored toga, ostali faktori rizika su porodična istorija, mutacija gena, trudnoća posle 30. godine, rana prva menstruacija i kasna menopauza, povećana osetljivost grudi, dugotrajna upotreba oralnih kontraceptiva i hormonska terapija posle menopauze.
Među osnovnim simptomima i znacima karcinoma dojke javlja se otvrdnuće na dojci koje je često bezbolno.
„Zašto žene često zakasne na prve preglede? Baš iz razloga što ih ništa ne boli. Naše žene će odmah da dođu u ordinaciju ako ih dojke bole, dok za promene koje ih ne bole uglavnom misle da nisu razlog dolaska na pregled. Međutim, baš one loše promene uglavnom ne bole ili bole u stadijumu koji je već poprilično odmakao„, smatra dr Kostadinović.
Pored otvrdnuća, među ostalim znacima ističu se i sukrvičav iscedak, promena oblika i veličine dojke, crvenilo i naboranost kože dojke (tzv. pomorandžina kora) i promena izgleda i boje bradavice.
Kako se vrši dijagnostika dojke?
„U zavisnosti od toga šta ste primetili na dojci i koliko imate godina, kakva vam je porodična anamneza, kada ste rađali i da li ste dojili decu i da li ste pod nekom hormonskom terapijom – lekari će odlučiti koji pregled je za vas najbolje uraditi – ultrazvuk ili mamografiju. Ultrazvuk je uglavnom rezervisan za mlađe žene do 40. godine života. Mamografija je pregled koji je zlatni standard u ranom otkrivanju karcinoma dojke.To je jedina metoda koja može sa visokom sigurnošću da otkrije karcinom i promene koje nije mogućeopipati niti se videna ultrazvukui magnetnoj rezonanci„, kaže dr Kostadinović.
Nakon mamografije i ultrazvuka, već ste na korak od dijagnoze i lekar vam može sa visokom sigurnošću reći da li se radi o dobroćudnoj ili nekoj suspektnoj zloćudnoj promeni. Imajući u vidu višestruku korist ranog okrivanja karcinoma dojke, važno je brinuti o svom zdravlju i na vreme doći na pregled.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Miljana Vuković)