Ako ste i Vi među onima koji kažu „bojim se odlaska kod zubara, ali želim da to promenim“, prvi Vaš korak nije popravka zuba već razgovor. Otvoren. Iskren. Razgovor izmedju Vas i Vašeg stomatologa. Prva tema o kojoj treba da porazgovarate je strah od stomatologa. Nemojte svoj strah shvatiti kao Vašu slabost već kao važan signal.
Mudro ga je prepoznati, a još mudrije – reći ga naglas i to upravo Vašem stomatologu.
Kroz ćutanje strah raste – u razgovoru se smanjuje
U jednoj opsežnoj studiji Milgroma i saradnika, utvrđeno je da nedostatak komunikacije između pacijenta i stomatologa najčešće vodi do pogoršanja dentalne fobije. Drugim rečima, kad ne govorimo o svom strahu, dozvoljavamo mu da raste. Pacijenti često izgovaraju rečenice poput: „Nisam želeo da smetam.“ ili „Mislio sam da će me ismejati.“ ili „Ko još priča o strahu – to je za decu.“ Ovo su mitovi. U realnosti, dobar stomatolog ne samo da ne osuđuje pacijenta, već zna da zdrav odnos sa pacijentom počinje upravo tamo gde se otvori iskren dijalog.
Šta konkretno treba da kažete – i kako
Iskrenost je snaga, ali i veština. Siguran sam da će Vam biti malo nelagodno da otvorite temu straha. Evo kako možete formulisati svoje misli. Budite slobodni da priznate svoj strah: „Želim da budem iskren: imam veliki strah od zubara, i to mi jako otežava dolazak ovde.“ Slobodno precizirajte šta je to što Vam izaziva neprijatnost: „Imam strah kad čujem zvuk turbine.“, „Brinem da neću moći da zaustavim proceduru ako me zaboli.“ ili „Loše podnosim injekciju, zato sam izbegavao dolazak.“ Predložite stomatologu način rada koji će Vama olakšati situaciju. Nemojte se ustručavati, i stomatologu će biti lakši rad ako zna šta Vama prija, a šta Vam ne prija. Slobodno mu recite: „Molim vas da mi uvek objasnite sledeći korak unapred.“
„Važno mi je da se osećam kao da imam kontrolu – da mogu da signaliziram ako me
uhvati panika.“
Ovo nisu samo prazne rečenice – one transformišu vaš odnos sa stomatologom i daju mu jasne smernice kako da Vas leči kao osobu sa strahom, a ne samo kao pacijenta sa karijesom. Dobar stomatolog nije samo dobar praktični radnik svog posla, već i lekar koji ume da oseti osećanja svojih pacijenata.
Šta svaki dobar stomatolog želi da zna – ali možda ne zna ako ne kažete
U knjizi Treating Fearful Dental Patients navodi se nekoliko ključnih stvari koje bi svaki stomatolog želeo da zna, a često ostaju neizgovorene. Evo najvažnijih:
– Šta vas je konkretno traumatizovalo u prošlosti?
– Koji su simptomi vašeg straha? (znojenje, drhtanje, plakanje, napadi
panike)
– Da li imate negativna uverenja? (npr. “svi zubari su grubi”)
– Da li ste ikada imali pozitivno iskustvo? Šta je tada bilo drugačije?
– Koja pomoć bi Vam najviše značila? (muzika, sedacija, pauze)
Pacijent koji jasno izrazi ove aspekte omogućava stomatologu da prilagodi pristup, tempo i vrstu terapije i da vremenom strah zameni osećajem poverenja.
Vežbajte dijalog kod kuće – kao psihološku pripremu
Pacijenti koji su prošli kroz KBT (kognitivno-bihejvioralnu terapiju) uče da se priprema za stomatološki razgovor može vežbati kao i priprema za javni nastup. U vežbi zvanoj „scenska proba“, zamislite sledeće:
– Vi ulazite u ordinaciju.
– Rukujete se sa stomatologom.
– Kažete: „Pre nego što krenemo, želeo bih da vam kažem nešto važno.“
– Govorite iskreno, bez stida.
Ova mentalna simulacija smanjuje tenziju i priprema Vaš mozak da nije u opasnosti kada izgovori osećanja.
Tehnike za uspostavljanje poverenja – kako Vi možete uticati na tok pregleda
–„Stop signal“
Dogovorite unapred da podizanjem ruke ili kažiprstom signalizirate: Dosta je, želim
pauzu. Istraživanja pokazuju da pacijenti sa ovim „mehanizmom kontrole“ ređe osećaju
paniku.
-„Vođeni razgovor tokom procedure„
Ako vam prija razgovor tokom rada, zamolite stomatologa da tokom pregleda komentariše šta radi:
„Sada čistimo kamenac – to ne boli.“
„Sad sledi poliranje – može malo da Vam zasmeta zvuk mašine,.,
Zvuči jednostavno, ali svaka iskrena priča sa stomatologom uklanja element neizvesnosti, koji je čest okidač panike. Neka Vaše inervencije budu bez iznenađenja, uvek dogovorite sa stomatologom šta ćete raditi u toku naredne intervencije, po tipu:
„Sledeći put ćemo snimiti zube.“
„Treći put možda radimo plombu, ako se slažete.“
Ova predvidljivost stvara osećaj sigurnosti.
Primer iz stvarnog života: Ivan, 41, menadžer jednog restorana u Nišu
Ivan je izbegavao zubara 12 godina. Poslednji put, kada je kao student imao bolan tretman bez anestezije, „zakleo se da više nikad neće kročiti u ordinaciju“. Ipak, suočen sa infekcijom i bolom, posle 12 godina posetio je ordinaciju koja se reklamirala kao „ordinacija posvećena fobičnim pacijentima“. Pre samog pregleda Ivanu su zakazali 20-minutni razgovor bez ikakvih instrumenata. Tada je rekao: „Plašim se da ne izgubim kontrolu. Ako budem znao tačno šta ćete i kada raditi biće mi lakše.“ . Stomatolog je uveo signal rukom kao dogovor za prekid, detaljno objašnjavao svaki korak i pružio mu opciju blage sedacije lekovima. Intervincija jeste bila bezbolna, Ivan je tada više imao tremu nego strah, ali danas, Ivan odlazi na redovne kontrole i kaže: „Nisam izgubio strah 100%, ali sada ga ne krijem i to sve menja. Strah kontrolišem ja, a ne strah mene.“
Posebni saveti za osobe sa traumom iz detinjstva
Ako Vaš strah potiče iz detinjstva, postoji velika šansa da je ukorenjen u osećaju bespomoćnosti i bola bez izbora. Zato kažite svom stomatologu: „Imao/la sam traumu kod zubara kao dete, i zato mi je važna svaka vaša reč.“ Tražite postepen pristup – bez forsiranja, u tempu koji Vama odgovara. Pokušajte da zamislite
stomatologa kao saveznika, a ne autoritet.
Šta kada naiđete na stomatologa koji Vas ne sluša?
Nažalost, nisu svi stomatolozi motivisani i obučeni da prepoznaju psihološke aspekte straha. Ako naiđete na stručnjaka koji minimizira vaš strah („Ma nije to ništa“), ismeva („Ma gde si bežao od zubara do sad, ajde sedi da te rešimo“) ili pokušava da vas „disciplinuje“ grubo, imate puno pravo da odete i pronađete drugog. Vaš strah zaslužuje uvažavanje, ne ignorisanje. Vaš glas mora da se čuje. Iskren dijalog nije luksuz već lek. Razgovarati o strahu sa stomatologom nije slabost, već najmudriji korak ka izlečenju. Kad pacijent govori, a stomatolog sluša i odgovara sa razumevanjem, stvara se prostor u kom i anksioznost ima gde da se smesti – bez da vas parališe.
Ako želite da prekinete začarani krug odlaganja pregleda, bežanja i stida ne čekajte idealan trenutak. Prvi korak je rečenica: „Doktore, želim da Vam kažem da me je jako strah možemo li da pričamo o tome?“. Taj korak nije mali. Ali Vas vodi ka velikoj promeni, ka putu Vašeg izlečenja.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
