Živimo u društvu koje poslušnost, ljubaznost prema drugima, darežljivost i pomaganje ističe kao najviše vrednosti.
Kako bi se postigao što viši stepen socijalizacije i uklopljenosti u društvo gotovo svaka porodica uči decu da je okrenutost prema drugima veoma važna i da davanje prednosti drugima u odnosu na sebe ne bi trebalo da bude problem jer važno je biti deo zajednice kojoj se pripada, često čak i po cenu vlastitih htenja. Na ovaj način se već vaspitanjem u strukturu ličnosti ugradjuje to da je poslušnost važnija od individualnosti i tako se osoba ukalupljuje u društvene koloseke prilagodjene uvek više grupi nego pojedincu.
Očekivano je da ovaj model neće usvojiti svi pripadnici jedne zajednice i da će uvek postojati oni koji će vlastitiu individualnost ceniti više od udovoljavanja drugima, te neće imati problem sa postavljanjem granica kada su drugi u pitanju.
Međutim, sa druge strane postoje i oni ljudi koji će drugima dozvoliti i preveliko zadiranje u vlastitu privatnost. Oni su često previše srdačni, ljubazni i otvoreni za komunikaciju sa drugima. Ovo su svakako pozitivne osobine, ali kao i u svemu i sa njima treba imati meru. Drugi baš ove osobine mogu uzeti kao opravdanje da u komunikaciji sa takvom osobom često i preteraju smatrajući da je sa njom „lako“ i da se ona neće uvrediti ili naljutiti.
Problem upravo i leži u ovakvom stavu jer te „presrdačne“ osobe sebi zabranjuju osećanje ljutnje ili besa na drugog budući da su oduvek učene da su te emocije nepoželjne i da nikako nije dobro ispoljiti ih. Posledica us ova osećanja potiskuju i kako vreme prolazi bivaju sve više nezadovoljne i frustrirane pozicijom koju zauzimaju u odnosu prema drugima. Ono što zaboravljaju je to da kao odrasle osobe imaju apsolutno pravo napuštanja starih obrazaca ponašanja i usvajanja novih koji će im više odgovarati i više „raditi za njih“.
Okončanje starih prijateljstava koje crpe energiju i više ne prijaju, napuštanje odnosa koji iscrpljuju ili neodgovaranje na potrebe drugih onda kad im to ne odgovara samo su neki od primera koji ukazuju na nove dozvole koje je osoba sebi dala. Baš te dozvole oslikavaju jedan zreo odnos prema sebi i preuzimanje odgovornosti za vlastiti život. Verovatno je da se one neće dopasti baš svima iz okruženja onoga ko pravi promenu, ali za jasno postavljanje granica ovo su neki od prvih koraka.
Kako se radi o odraslim osobama u odnosu, drugi uvek može prihvatiti novonastale okolnosti i nastaviti komunikaciju ili jednostavno u nekom drugom potražiti zadovoljenje svojih želja i potreba jer svako je odgovoran za vlastita osećanja i postupke, ali ne i za osećanja i postupke drugih što je za onoga ko se menja važno saznanje kako bi izbegao osećanje krivice ili stida zbog potencijalnih promena u odnosima sa drugima. Često se radi o bliskim ljudima sa kojima osoba ne želi prekid odnosa i tada može biti korisno upravo objašnjenje novonastalih okolnosti, jasno izricanje svojim potreba, kao i toga na šta se dalje u odnosu nikako ne pristaje.
Drugim ljudima baš to može pomoći da razmisle i naprave novi pristup kako bi zadržali prijateljski, partnerski ili poslovni odnos.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120