Zašto poznavaoci prilika u gradu tvrde da svako ko želi da postigne uspeh u oblasti za koju ima znanje ili talenat mora, kao prvi uslov, pobeći iz Mitrovice? Zašto se grupa samozvanih umetnika i netalentovanih kulturnih radnika više od dve decenije trudi da saseče svakog talentovanog pojedinca koji nije izdanak njihove partijsko-kvaziumetničke rupe?
Danas u Mitrovici postoji osam javnih ustanova koje se, na ovaj ili onaj način, bave kulturom. U njima je zaposleno gotovo 140 dobro plaćenih službenika, plus još 70 članova Upravnih i Nadzornih odbora, mahom nekvalifikovanih domaćica poznatih gradskih kontraverznih biznismena koji su novčano, u raznim predizbornim kampanjama, pomogli neku od vladajućih stranaka. Ovaj partijski talog čine mahom bivši članovi DSS-a iz vremena kada je Nenad Lemajić vedrio ovom strankom, a u izvesnoj, manjoj meri, tu ima i nanosa iz DS (dugogodišnjeg predsednika ove stranke Prodanovića nije baš mnogo interesovala kultura) mada se, poslednjih godina, njih sve više odlučuje da uzme knjižicu SNS-a (kako bi sačuvali privilegije stečene u vreme bivših partija).
Koliko je sve neuravnoteženo i, samim tim, skupo za džep mitrovačkih građana, pokazuju i činjenice da je na platnom spisku Biblioteke 34 zaposlenih, dok u Pozorištu radi njih 12. Pored toga, čak 23-oje je zaposleno u Istorijskom arhivu „Srem“, dok Zavod za zaštitu spomenika na svom platnom spisku drži skoro 20 radnika.
Reklo bi se – u gradu sve puca od kulture!
Nažalost, situacija je sasvim drugačija. Ove ustanove služe da bi se razni nekvalitetni partijski kadrovi uhlebili (njihova nesposobnost se najmanje primećuje baš u ovoj branši), u čvrstoj veri da će ovde najmanje smetati, a biće od koristi za stranku.
Nažalost, zbog svega trpi kulturni život grada i talentovani građani koji se nesmanjenom žestinom, donekle i sa mržnjom guraju pod tepih kako njihov kvalitet ne bi posramio trivijalnost i šund partijski podobnih umetnika.
Lokalni časopis za kulturu „Sunčani sat“, finansiran novcem građana, koristi se za promociju kvazi-umetnika i nepriznatih naučnika. Zbog toga ga, verovatno, oni sami i čitaju. Sa svojim nekvalitetnim, bezidejnim, a na momente i sramotno glupavim sadržajem iritira svakog pobornika kulture/umetnosti, a naročito one kojima je stalo do kulturne promocije Mitrovice.
Najzad, kao jagoda na šlag, već je postala urbana legenda anegdota da je sadašnji direktor Galerije, inače kadar SNS-a, po postavljenju ušao u prostorije gradske Biblioteke obznanivši zaposlenim da je on njihov novi direktor, ne shvatajući, i pored toga što je bio okružen policama punih knjiga, da je pogrešio ustanovu. A kako će i znati kad se, koliko juče, doselio u naš grad.
To su naši partijski umetnički rukovodioci!
Kulturom se, inače, i u samoj gradskoj kući bavi neprirodno veliki broj ljudi, pa je i lokalno udruženje pisaca pod čvrstim stegama prizemnih stvaralaca, koji tu i tamo, procede nešto što samo izrazito ljubazni ljudi mogu nazvati literarnim delom. Na svu sreću, za te tzv. partijske pisce već na izlazu iz grada, kod Rumske malte, niko nije čuo, tako da sramota ostaje unutar kuće.
Kakva je budućnost mitrovačke kulture?
Dokle god Ustanove koje se bave ovom problematikom budu skladište za nepismeni partijski nanos izvestan je samo ogroman trošak za građane.
U mnogim gradovima videli su kao najbolje rešenje formiranje jedinstvenog Centra za kulturu koji bi, u mitrovačkim uslovima, zamenio najmanje pet ustanova koje se finansiraju iz lokalnog budžeta a u sferi su kulture (biblioteka, pozorište, galerija, „Sirmiumart“ i Centar „Srem“), pa bi umesto pet direktora imali jednog, umesto pet knjigovodstava samo jedno, umesto 50 članova Upravog ili Nadzornog odbora deset puta manje.
Uz put bi se i elegantno rešili ogromnog partijskog nanosa koji je zalutao u ove ustanove.
Pet puta manja bi bila i mogućnost da za direktora dođe nekakav čergarski isprdak, ili nezasita žderačica ćevapa, ili neko kome je to prvo radno mesto u životu ili VKV domaćica zaslužnog partijskog radnika i sl.
Možda bi se tada rodio neki zračak nade za lokalnu, mitrovačku kulturu!
(M. Milivojević)