Jutros sam se probudila sa jednom genijalnom idejom, koja će rešiti sve moje egzistencijalne probleme. Nisam od onih što veruju u snove i čim se probude prelistavaju sanovnik. A ništa nisam ni sanjala, samo sam otvorila oči i ona je bila tu! Dok sam se umivala i oblačila, pomislila sam:
“Kako se samo ranije nisam setila ovoga!“
Nisam htela da gubim vreme.
Najpre sam javila šefu da ne mogu da dođem na posao (ne znam ni sama šta sam u euforiji slagala, ali delovalo je). Zatim sam otišla u banku, jednu od onih što brzinski odobravaju keš kredite. Za manje od dva sata imala sam u rukama 5000 evra, pa sam se uputila u Opštinu kod mog školskog druga.
On je tamo načelnik nekog sektora, a i poznaje sve koga treba poznavati, pa može da ti završi svaki posao dok kažeš “piksla“. Rekla sam mu da hoću da registrujem firmu.
–Nemaš brige, dok popijemo kaficu biće sve gotovo! Kaži mi koliki ti je početni kapital i za koju delatnost se registruješ?
-Paaa, recimo, uvoz i distribucija kancelarijskog materijala. A početni kapital biće 3000 evra.
I, zaista, još nismo ni popili kafu, već je sve bilo gotovo. Pa, nisam ja džabe njemu pisla sastave iz srpskog i šaputala kad je odgovarao!
–Sad samo idi kod mog šuraka u Agenciju za privredne registre da dobiješ PIB i da otvoriš račun. Vidimo se.
I tu formalnost sam brzo obavila, pa sam otrčala u “Politiku“ da dam oglas.
“Zgodna crnka, 90-60-90, obrazovana, slobodna, situirana, vlasnica privatne firme, traži mladog, sposobnog i ambicioznog političara, radi poslovne saradnje.“
Šifra: Jutka
Sada mi samo preostaje da čekam. Pisaću vam dogodine sa Kajmanskih ostrva!
(Marina Kitanović Vasić)