U poslednjih par godina, sa nastupom globalne pandemije, kupovina se u najvećem procentu premestila u digitalnu sferu – širom sveta! Izbegavajući socijalne kontakte, počeli smo da izbegavamo i odlazak na mesto kupovine. Onlajn kupovina ima brojne udobnosti i prednosti – izbori su veći, cene često transparentinje i lakše za međusobno poređenje, a roba nam dolazi na kućnu adresu. Ipak, pre nego što se samo zavalimo u fotelju i krenemo da naručujemo, dobro je uputiti se u sve važne aspekte onlajn kupovine kako bismo je učinili potpuno bezbednom.
Uporedite cene
Mejlovi koje dobijamo često mogu sadržati i promociju pojedinih artikala na akcijskim cenama. Dobar dizajn i uverljiva ponuda znaju da zavaraju, pa često onlajn možemo kupiti nešto što nam deluje jeftino, a zapravo nije tako. Prednost pametne onlajn kupovine je mogućnost da brzo proverimo i kakve su cene željenog artikla i na drugim sajtovima i odaberemo stvarno najpovoljniju cenu.
Iskoristite akcije i promo kodove
Kada proizvođači robu pozicioniraju u fizičkim radnjama, to sa sobom nosi dosta troškova koji izostaju u onlajn prodaji. Zato su akcije i sniženja preko promo kodova češći u onlajn prodavnicama. Ponekad je, posebno kod većih investicija pametno biti strpljiv i čekati nekoliko nedelja da artikal bude na akcijskoj ponudi i na taj način uštedeti.
Odaberite pouzdane sajtove
Iako nam kupovina preko oglasa ili društvenih mreža može delovati cenovno prihvatljivo, artikli kupljeni na taj način ne podležu mogućnosti reklamacije i često za njih ne dobijamo garanciju, što je veoma važno posebno ako kupujemo nešto skuplje predmete poput tehnike ili uređaja za kuću. Kada su u pitanju strani sajtovi, ponekad je teško proveriti njihov legitimitet, ili proceniti kada će nam artikli uopšte stići i koliko će finalno koštati, zbog vremena zadržavanja na carini i carinjenja robe. Osim toga, zbog globalne pandemije avio saobraćaj je značajno ređi, pa je vreme od naručivanja do pristizanja robe povećano. Zbog toga se sve više kupaca odlučuje za domaće sajtove kao što je Shoppster, što zbog širokog asortimana i transparentnih cena, što zbog brzine pristizanja naručene robe.
Izbegnite sajber napade
Sajber napadi hakera koji žele da dođu do podataka o našim bankovnim računima nisu retkost na internetu. Ipak, uz malo znanja i opreznosti, lako ih je izbeći. Najpre, imajte na umu da se cene onlajn, iako mogu biti povoljnije, ne mogu baš drastično razlikovati od onih u fizičkim prodavnicama. Ukoliko se neka ponuda čini previše dobrom da bi bila istinita – budite oprezni i dobro proverite sajt sa koga kupujete. Umesto da na sajt ulazite preko ponuda iz imejla, ukucajte ime sajta u pretragu. Uverite se da u samoj adresi sajta postoji oznaka HTTPS pre nego što krenete da unosite podatke vaše kartice. Kreditne kartice smatraju se bezbednijim od debitnih, kada je u pitanju internet plaćanje. I na kraju, nikad nemojte čuvati podatke svoje kartice na veb sajtovima, kako ne bi bili zloupotrebljeni.
Proverite cene i vreme dostave robe
Dostava robe često podiže cenu artikla, pa se nemojte zaneti i zaboraviti na nju, posebno jer je sajtovi uglavnom istaknu tek u fazi finalne potvrde porudžbine iz korpe.Poneki sajtovi na određenu naručenu sumu daju dostavu robe gratis – istražite na sajtu koja je to suma, jer nas ponekad od nje deli još samo jedan kupljeni artikal koji može koštati koliko i sama dostava. Zbog prebacivanja velikog broja ljudi na onlajn kupovinu, mnoge onlajn prodavnice robu dostavljaju u rokovima dužim od uobičajenih, zato je važno informisati se o vremenu dostave posebno ako nam je neki artikal potreban hitno ili za neki određeni datum. Na kraju, informišite se o opcijama beskontaktnog plaćanja (odaberite opciju plaćanja karticom ili virmanom, pre nego pouzećem) ili beskontaktne dostave robe, čime dodatno sprečavate mogućnost širenja korona virusa.
Onlajn kupovina, iako podrazumeva neke dodatne troškove poput dostave, i čekanje da nam artikal stigne, nudi i veliku udobnost i uštedu vremena, a u doba pandemije u mnogome pomaže u izbegavanju širenja zaraze.
OVDE MOŽETE SUŠATI SMART RADIO
(Ljiljana Bugarin)