Sremskomitrovački portal

Kapetan ukletog jedrenjaka

Poput „Ukletog Holandeza“, pojavljuje se uglavnom u olujnim noćima. Svedoci koji su ga ugledali ili boravili na njemu se slažu da najsablasnijii detalj na ovom jedrenjaku predstavlja njegov kapetan.

Opisuju ga kao osobu jezivog osmeha, tiranijskog odnosa kako prema članovima posade, tako i prema ostalim putnicima, infantilnih upravljačkih mogućnosti, koje se manifestuju nepredvidivim reakcijama kormilom, koje bez navigacije i karte okreće čas pod naredbom „plovimo na zapad“ , da bi je još u manevarskom momentu preinačio i zauzeo pravac istoka. Kursne kondratiktornosti nedoraslog kormilara dovode do udaranja broda o hridi i sante leda, što za posledicu ima rupe na trupu, kroz koje voda nemilosrdno potapa putnike zatečene u potpalublju.

Jedni su u panici, bezuspešno pokušavaju da smanje nivo izbacivajući je šupljim kantama, drugi skaču u talase pokušavajući da se domognu najbližeg kopna, dok treći uzbuđeno prate kapetanov glas sa razglasa, u kojem ih uverava da je brod nikada sigurniji, u pravim rukama i da ih on kao ni jedan oficir pre njega vodi ka mirnoj luci potpunog blagostanja.

Za to vreme, na palubi olupane krhotine svira valcer, posada sastavljena od mornara sumnjivog karaktera i gusarske prošlosti uživa u najskupljem rumu i kavijaru, zadivljeno gledajući u kapetana i bela mornarska odela, obučena umesto prnja u kojima su se vucarali po lučkim krčmama.

Danas je dan za slavlje, dva podoficira optužena za pokušaj pobune su osuđena za izdaju i prema presudi bačena u more. Disciplina je nemilosrdna i zahteva potpunu hijerarhijsku lojalnost.

 Retki su brodovi koji u mimohodu pokašavaju kontaktirati kontrolnu sobu, sa pitanjem – da li vam je potrebna pomoć, a i ti retki ne dobiju odgovor, jer je za šifrovane elemente zadužen potpuni diletant, koji je po preuzimanju nadležnosti kontrole polupao sve zatečene uređaje i kapetanu odašilje samo signale spostvenog bezgraničnog ludila.

Bura je sve jača, more nemirnije, a brod sve manji, do kada će besciljno plutati nije poznato čak ni kormilaru. Čamaca za spašavanje ima samo za posadu i putnike iz prvog razreda, a oni u potpalublju će potonuti zajedno sa brodom, proklinjući momenat kada su se na njega i ukrcali.

Svaka sličnost sa stvarnim događajima i ličnostima predstavlja plod mašte čitaoca i jeziva je samo ukoliko ste se prepoznali među putnicima zatočenim ispod palube.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(Davor Cicović)

 

Exit mobile version